IoT predstavlja razne stvari od igračaka za decu, konzola ali i drugih uređaja kao što su asistenti u učenju ili organizaciji stana poput Google Nest ili Amazon Echo. Šta milenijalsi i generacija Z širom sveta misle o njima i kako da roditelji sve to razumeju?
Mogu li prijatelji koje naša deca nikada nisu upoznala da im budu zaista bliski, da li bi roditelji trebalo da brinu i koji je najbolji stav u komunikaciji sa decom kada je reč o tim temama?
Imam dva dečaka koji se od drugih dečaka ne razlikuju mnogo: igraju fudbal, prave logor na livadi, igraju lozinke, mrzi ih da ustanu ujutru za školu, ali zato skaču kao opareni kad treba da idu napolje ili da igraju Majnkraft na server sa komšijskom bandom.
Digitalni roditelji koriste razne restriktivne mere za ograničavanje boravka dece na netu. Hajde da vidimo koji su alati prihvatljivi, a da nisu zabrane i ucene.
Kako roditelji mogu da prepoznaju da se digitalna drama dešava, i kako da pruže podršku svom detetu, a kako klinci mogu da razumeju da ono što im izgleda kao nešto strašno, zapravo ne mora da bude?
Mišljenje prijatelja je u periodu kada odrastaš najvažnija stvar na svetu, bilo da su ti oni bliski ili samo poznanici. Zato je ponekad baš teško odupreti se njihovim pritiscima da uradiš nešto do čega ti baš i nije, ali neprijatno ti je da to priznaš.
Gejming je u „naše vreme“ podrazumevao konzolu, komp, Nintendo, Gameboy, što današnjim klincima, razumljivo, zvuči kao epska priča iz praistorije. Njima je čitav svet igara na dohvat ruke ili, tačnije, u ruci, što znači da im je neophodan telefon određenih performansi, što deca danas ne kapiraju.
Koliko ste puta kao roditelj, dok vaše dete plače ili je uznemireno, osetili potrebu da bilo šta učinite samo da se umiri? Verovatno bezbroj. Pod pritiskom obaveza i stresa mnogi nemaju vremena da se posvete potrebama svoje dece kada su ona neraspoložena ili ljuta, pa koriste telefon kao pomoć. Takođe, ima i roditelja koji korišćenju (najčešće) telefona na takav način pribegavaju samo kada je neophodno, kao i onih koji deci brane kontakt sa gedžetima. Nijedna krajnost nije dobra, i najbolje je pronaći ravnotežu i iskoristiti sjajne potencijale koje nam nudi digitalno uz dodatnu podršku poput zagrljaja.
Slobodno vreme klinci danas provode online i vreme kada ne mogu da se druže u realnom vremenu koriste da se druže virtuelno, uglavnom putem igrica ili aplikacija za četovanje. Ne postoji i ne treba da postoji restrikcija u komunikaciji, ako je komunikacija pristojna, civilizovana i pre svega bezbedna, a to ćemo postići tako što ćemo naučiti decu da se čuvaju i da čuvaju druge.
Sećate se one pesmice iz našeg detinjstva “Tata, ti si lud”? Sada klinci pevuše “Bako, nemaš pojma!” I skroz su u pravu. Mi smo odrasli uvrćući gajtan fiksnog telefona dok smo satima uzurpirali vezu dvojniku, analizirajući sa drugaricama ljubavni život i nove modne trendove.
O lošim stranama društvenih mreža ste sigurno čuli mnogo bilo da ste roditelji ili deca, zato smo rešili da vas podsetimo šta su nam sve dobro donele i kako su obogatile vreme u kom živimo.
Zima je mnogo lepa da se bude u snegu čitav dan, a kad se vrati kući, da se rumeni obrazi ugreju uz čaj i kolačiće koje smo napravili sa decom. Večernje sate lepo je iskoristiti za zajedničko vreme koje nam posao i druge obaveze često uskraćuju.
Svaka Nova godina je prilika da preispitamo šta smo radili, i šta želimo da menjamo. Tu su želje, planovi, ideje i razne zamisli koje imate kao porodica.
U realnom svetu, samo nam je ljubav potrebna. Ušuškani u prazničnu atmosferu, jelka je okićena, peku se kolačići od cimeta, gledamo novogodišnje filmove pod ćebetom sa irvasima. Sve što želimo od Nove godine jeste da naši koje volimo budu dobro, da se družimo, smejemo i da putujemo.
Roditelji tinejdžera unapred se preznojavaju od prve novogodišnje žurke na koju tinejdžeri idu bez roditelja: da li će se pristojno ponašati, da li će bezbedno stići i vratiti se (u slučaju da idu organizovano, a ne vozimo ih mi), da li će konzumirati alkohol iako ne smeju… Uglavnom, nema nam spavanja sve dok “mladunci” ne budu ušuškani u svom krevetu i vrata tri puta zaključana.
Godina na izmaku bila je puna izazova i za decu i za odrasle. Spoljni svet se promenio u trenutku, ali porodično jezgro je ostalo osnov svega. Kao poseban univerzum, stvarali smo sa decom bezbedan, ušuškan svet, trudeći se da ih zaštitimo od loših uticaja i spoljnog i digitalnog sveta.
Generacija Z je jedan od glavnih pokretača onlajn sveta, oni na mnogo načina oblikuju internet, kreirajući sadržaje koje žele, ali opreznije od drugih generacija, i tragajući za stvarima koje se poklapaju sa njihovim vrednostima. Dok se kompanije utrkuju kako da im na odgovarajući način predstave proizvode na društvenim mrežama, a roditelji i nastavnici često imaju utisak da ne mogu da razumeju šta tu generaciju zanima, mladi iz generacije Z nastavljaju da menjaju svet interneta i svet van njega.
Filmove smo nekada gledali u bioskopu i iščekivali danima, a sada su najčešće na jedan klik od nas. Na koji način ih sada gledamo, imamo li manje strpljenja i pažnje nego ranije ili dostupnost filmova otvara neke nove mogućnosti?
