Brzina života u digitalnom vremenu stavila je nove izazove pred roditelje, zato je važno da nastojite u tome da što bolje razumete svoju decu kako biste mogli da im pružite pravu podršku u svakom trenutku.
Mame i tate, ne brinite ako izrazi sa Jutjuba i iz igrica postanu kolokvijalni u vašoj kući jer to je zbog nečega dobro.
Jedan od najvećih izazova u odrastanju je proces u kom deca treba da prihvate sebe i svoj izgled.
Pričali smo sa Markom Dražićem iz NjuzNetaKako danas pričamo priče, šta je isto, a šta različito u odnosu na prethodne generacije.
Nova društvena mreža iz Kine preplavila je svet u rekordnom roku. Mi koji smo deca Fejsa, Instagrama, LinkedIna skeptično i sa dozom straha gledamo kako Generacija Z živi u novoj eri koju mi ne kapiramo.
A ne kapiramo jer teško izlazimo iz zone komfora.
“Sve potiče iz kuće”. Opšteprihvaćena floskula kojom se objašnjava sve dobro i sve loše što prezentujemo van svoja četiri zida. Po toj logici, nasilno ponašanje deteta zapravo je odraz njegovih roditelja, model po kom uči. Uglavnom i jeste tako jer deca su zaista naša ogledala.
“Nema puta ka miru. Mir je put”.
Zbog čega se javlja nasilje na internetu i van njega, kako da ga prepoznamo i da se sa njim izborimo? O tome smo razgovarali sa Vukašinom Čobeljićem, psihologom u Univerzitetskoj dečjoj klinici “Tiršova”.
Nasilje na internetu može da boli podjednako, a ponekad i više nego fizičko nasilje. Brzo se širi, nije lako predvideti šta će ga izazvati ni ko stoji iza njega kada se dogodi. Mladi koji se sa tim iskustvom suočavaju možda nisu spremni da odmah potraže pomoć, a roditelji ne prepoznaju uvek da je dete zabrinuto.
Zbog toga smo pripremili preporuke i podršku i za decu i za roditelje.
Nekada je pričanje priča označavalo udobnu ušuškanost na sofi i okretanje stranica knjige, ili glasno čitanje priče jednog člana porodice ostalima.
Srpski ženski Mark Tven. Izabrali smo ove četiri reči da vam predstavimo autorku knjiga za decu i za odrasle zbog kojih, bukvalno, stomak zaboli od smeha. “Mravac mrav”, “Zovem se mama”, “Osmeh za svaki dan”, “Pričam ti priču”, Uspavanka za miša”, “Ljubav i druge sitnice”... Jelica Greganović, za decu, mame, tate, bake i deke, za Bezbedne klince priča priču o pričanju i jednu specijalnu o kruški.
Srž pričanja priče oduvek je ista i čine je emocije, ali digitalno doba otvorilo je nove mogućnosti za kreativno izražavanje.
Priča mame koja svake večeri smišlja priču klincima za laku noć, a onda te priče čuva na drajvu i deca mogu kad god požele da ih čitaju, menjaju, dopisuju. Tako ih podstiče da maštaju, ali i da razvijaju talente.
Otkad postoji civilizacija postojalo je i pričanje priča u raznim oblicima.
Ana Jovanović je autorka knjige za decu “Mamine priče”, i direktorka Krojačeve škole. Zaljubljenica je u digitalno i u moć pripovedanja. Sa nama je podelila stavove o inspiraciji, kreativnosti i načinima na koje rastemo kroz priče.
Pitamo klince da li tate i mame umeju da pričaju priče i kako se snalaze, zašto su priče važne.
Da li je i kako digitalno doba promenilo prijateljstvo razgovarali smo sa novinarom i psihologom Mišom Stojiljkovićem.
Kako prijateljstvo u digitalnoj eri deluje iz ugla mladih, a kako iz ugla roditelja koji pamte i “analogne” trenutke? O tome smo razgovarali sa mamom Jelenom i njenom ćerkom Anđelom, uživajte u njihovim odgovorima :)
Prijateljstvo se zasniva na ljubavi, poverenju i podršci, te ključne vrednosti opstaju nepromenjene i u digitalnom dobu, ali se iskazuju kroz drugačije oblike. Evo kako je digtalno doba obogatilo naša druženja :)
Mia ima 18 godina, Uroš je njen četiri godine mlađi brat. Oboje su na TikToku, trenutno najaktuelnijoj mreži kod mladih. Kada smo se spremali za razgovor, bili smo ubeđeni da ćemo dobiti klinačke razloge za obožavanje TikToka, ali su nas razuverili i naterali da pocrvenimo posle samo pet minuta razgovora.
