Znate li koja su osnovna ljudska prava?

02.decembarDIGITALNI RODITELJI

Član 10 Sloboda izražavanja
“Svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja (...)”



Kada smo roditelji ponekad smatramo da samo zato što smo dete rodili, ili jer smo stariji, mudriji i iskusniji, imamo pravo da kažemo “ti ćuti, ne znaš”, ili “nemaš ti šta da misliš, ja sam tu da mislim.” Neizmerno je važno da ove rečenice pretvorimo u nešto što će detetu preneti poruku da vrednujemo njegovo mišljenje, da želimo da ga čujemo, da nas ono inspiriše i pokreće. Setite se samo koliko ste se puta smejali dosetkama vašeg deteta kada je bilo jako malo i tek je počelo da govori? Ako je danas malo poraslo, i počelo da se izražava manje zabavno, ali zato više promišljeno i kritički, na vama je da ga ohrabrite i kažete “jedva čekam da čujem šta ti misliš o ovome!”. Takođe, roditelji često zameraju deci neprimeren rečnik, na primer, psovke, dok sami uveliko psuju. Vi ste primer svojoj deci, i ako želite da ona nešto čine ili ne čine, pokažite im svojim ponašanjem kako bi trebalo da se izražavaju.

Kada smo deca, u procesu odrastanja poželimo da se izborimo za pravo na svoje reči i stavove, i to ponekad činimo prilično buntovno - podizanjem tona, volimo i da zalupimo vrata ili da kažemo “šta se to tebe tiče” roditeljima. Sasvim je OK da želimo da se naše izražavanje i mišljenje vrednuje, ali trebalo bi da to činimo sa pažnjom i uvažavanjem roditelja. I oni imaju pravo na slobodu izražavanja, na to da hoće i neće, i da nas ne razumeju uvek najbolje, jer u procesu odrastanja zajedno učimo o svetu, i nije nam lako sa koje god da smo strane. Pravo na slobodu izražavanja u porodici možemo da postignemo samo ako se slušamo, nastojimo da se razumemo, da najbližima ostavljamo onoliko prostora i poštovanja koliko želimo za nas same. Ni roditelji ni deca nikada ne treba da prestanu da rastu u srcu - a najbolje se raste kada jedni druge volimo!

Član 8 Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života.
“Svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske.”
Porodica je mesto gde bi trebalo da se osećamo bezbedno i poštovano, i gde je naša privatnost, bilo da smo roditelj ili dete, nešto što je vrednovano. To znači da jedni sa drugima u porodici možemo da delimo razmišljanja i tajne, brige i podršku, a da ne brinemo da li će to ostati samo u našem bezbednom krugu.

Ako ste roditelji ne bi trebalo da ulazite u sobu svog deteta bez kucanja (da, čak i ako ste ga vi rodili, pa vam se čini da imate baš sva prava), ne bi trebalo da preturate po stvarima deteta bez dozvole, posebno ne kroz digitalne ili bilo kakve druge beleške poput dnevnika. Nije lepo ni da im tražite prepisku na uvid - možda su pisali stvari koje ne mogu da podele sa vama. Ako želite da imate uvid u to što rade i šta misle ili žele, možete to da postignete svakodnevnim razgovaranjem, slanjem poruke u komunikaciji da su vam neizmerno vredni i važni, da želite da delite sve sa njima, i da uvek mogu da sa vama porazgovaraju ako imaju problem. Kada izgradite takav odnos sa detetom, neće biti potrebno da im krišom upadate u sobe i prepiske, odnosno, moći ćete da zaista poštujete njihovo pravo na privatnost bez bojazni, jer će vam pre svega biti prijatelji, pa tek onda deca.

Ako ste dete, isto važi i za vas - onakvu na privatnost kakvu želite sebi, trebalo bi da pokažete i prema svojim roditeljima. To znači da nema upadanja u roditeljsku sobu, pretraživanja po dokumentima koje roditelji sa vama nisu podelili (setite se da su verovatno imali razlog za to). I roditelji imaju prava da nešto sa vama ne mogu ili ne žele da podele - možda im je neprijatno, možda misle da nećete razumeti, možda samo žele da imaju neki deo života koji je sasvim njihov i to je u redu. Sa obe strane trebalo bi da postoji poštovanje, a dom bi trebalo da bude prostor gde se osećate lepo i sigurno, gde su sve vaše stvari na bezbednom, gde su sve vaše tajne zaštićene. Poštujte i čuvajte lične prostore koji su vam potrebni, kao na primer vreme da budete sami u sobi ili u šetnji. Takođe se uvek dogovorite o onome što ne biste voleli da deca ili roditelji dele van kuće, bilo da je reč o stvarima ili nekim vašim razgovorima.

Član 2 Sloboda kretanja
“Svako ko se zakonito nalazi na teritoriji jedne države ima, na toj teritoriji, pravo na slobodu kretanja i slobodu izbora boravišta.”
Centralno mesto gde se pravo na kretanje razvija je naš dom, i tu bi trebalo da činimo šta god želimo, čak i da malo skačemo, igramo ili projurimo kroz stan, iako ćemo napraviti malo buke - nekad je našem telu neophodno da se malo razigra u tom ličnom prostoru gde rastemo sa svojom porodicom i kao roditelji i kao deca. Bez obzira na sve dobre stvari koje tu možemo da radimo, dešava se da naš dom postane i mesto gde se razvijaju različite zabrane i prepreke koje nas sprečavaju da se razvijamo.

Ako ste roditelj nikada nemojte deci ograničavati kretanje u smislu zaključavanja u sobi po kazni, zabrane da izađu iz stana ili zaključavanja u stanu, namesto toga na vreme ih naučite o stvarima koje ne bi trebalo da rade da ne bi ugrozili sebe i druge. Nemojte im zabranjivati izlaske - umesto toga nastupite prijateljski i zamolite ih da sa vama podele gde idu i šta su im planovi, kao i kakvi su im prijatelji, ali ne zaboravite da to činite sa poštovanjem prema njihovim izborima, uz izražavanje ljubavi i prirodne roditeljske želje da im bude dobro. Takođe ih nemojte plašiti strujom, plinom i drugim stvarima koje mogu da izazovu štetu u kući - namesto toga naučite ih kako da pravilno rukuju svim uređajima i objasnite im posledice na lep način. Imajte na umu da ste vi ti od kojih oni uče sve o svetu - i da je na vama da ih od prvog dana učite pravim vrednostima, ljubavi, poštovanju i razumevanju. Razgovarajte sa njima, objašnjavajte im stvari, imajte strpljenja i budite iskreni, deca to veoma cene. Budite primer svega što želite da oni postanu, i poštujte ih kao što želite da oni poštuju vas.

Ako ste deca imajte razumevanja za roditelje - i oni ponekad požele da odu negde bez vas, da se malo osame, pročitaju knjigu ili pogledaju omiljenu seriju, i oni imaju pravo na svoj prostor i svoje vreme. Umesto da se ljutite na njih ohrabrite ih da se posvete sebi - predložite da na primer zajedno pogledate neki video na YouTube-u, ili da prošetate. Naravno, uvek možete da stvorite lepe zajedničke trenutke kroz sređivanje prostora u kom živite - rasporedite nameštaj drugačije, stavite cveće u razne kutke stana, premestite slike na različita mesta, i naravno - pravite selfije i mnogo zasmejavajte jedni druge! Ljudska prava nisu prava samo na papiru, uvek možemo da ih primenimo i u svakodnevnom životu - posebno ako imamo na umu da nam je najvažnija sreća i dobrobit ljudi koje najviše volimo - naše porodice.



 

TAGS
SHARE WITH
Slične teme
Saveti za bezbedno korišćenje interneta
Zaštita dece na internetu je izuzetno važna i u porodičnom okruženju. Podrazumeva fizičku, psihičku i moralnu bezbednost maloletnih lica tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti na internetu, kao što je pretraživanje informacija preko bezbednih pretraživača, surfovanje, četovanje...
Onlajn igralište
U razgovoru sa roditeljima često čujemo žalbe sa prizvukom nemoći: “Ako bismo mu dozvolili, naše dete bi ceo dan provelo na Internetu, ne ispuštajući iz ruku mobilni telefon.” Roditelji vrlo dobro znaju da je svet sasvim lepo funkcionisao i bez pametnih mobilnih telefona i pristupa...
Naučite decu da iskoriste prednosti tehnologija, a rizike izbegnu na pravi način
U modernom društvu digitalna kultura je sadašnjost i budućnost naše dece. Međutim, deci su potrebni odrasli da ih nauče kako da se na smislen i bezbedan način ponašaju u digitalnom okruženju. Identična pravila vaspitavanja važe kako u svakodnevnom, tako i u digitalnom okruženju.
Moja Vajber grupa
Maja ima osam godina. Zbog stomačnog virusa nije išla u školu nekoliko dana, a onda je dobila upalu grla i temperaturu, tako da se nastavilo njeno odsustvovanje iz škole. Preko Vajber grupe njenog odeljenja sa jednom drugaricom je, uz podsticanje mame, razmenjivala informacije o domaćim...
Kako proceniti koje video igrice i aplikacije odgovaraju uzrastu deteta?
U današnjem savremenom društvu, video igrice su deo odrastanja svakog deteta. Iako su mišljenja stručnjaka i javnosti podeljena oko toga da li su i koliko video igrice možda štetne za neke aspekte razvoja deteta, ili su pak neophodne za razvoj digitalnih i ostalih kompetencija savremenog...
Kako do digitalne pismenosti dece
Kada govorimo o veštinama digitalnog doba mislimo i na veštine za bezbedno i konstruktivno korišćenje digitalne tehnologije. U stručnoj literaturi za označavanje ovih veština koristimo termin digitalna pismenost i digitalna kompetencija. Digitalna pismenost, osim tehničkih znanja i...
Kako da digitalno vaspitamo našu decu?
Svet u kome živimo se ubrzano menja, a digitalna tehnologija dobija sve značajniju ulogu u životu dece prožimajući njihove svakodnevne aktivnosti. Korišćenje digitalne tehnologije i interneta povlači za sobom brojne rizike kao što je izloženost štetnim sadržajima, digitalno nasilje...
Internet nasilnici - rečnik termina
Roditelji često ne znaju na koje sve načine, odnosno teme mogu da razgovaraju sa svojom decom, kako da započnu razgovor, kako da ga održe, a da ne naiđu na zid, na odbijanje, na negodovanje. Nekada razgovor sa decom o novim terminima i njihovim značenjima koja su nastala sa pojavom internet...
Šta govore istraživanja o digitalnom nasilju?
Digitalno nasilje je relativno nov oblik nasilja jer su i digitalne tehnologije u masovnoj upotrebi ne tako dugo vreme, a do nasilja dolazi jer se savremene tehnologije zloupotrebljavaju. Ova tema je vidljiva i važna za društvo u celini, a naročito za sve koji su uključeni u vaspitanje dece i...
Šta moje dete radi onlajn?
Internet. Šta je to internet danas? Definitivno, to je nov član porodice kojeg postajemo svesniji onog trenutka kada naše dete/deca počinju da provode više vremena sa njim nego sa nama.  Zatvaranje u sobu, slušalice na ušima, mobilni u rukama, pa čak i kada idu u toalet, brzo...
Šta možemo da očekujemo od škole u prevenciji digitalnog nasilja?
Mada je zakonima i podzakonskim aktima koji se primenjuju u obrazovno-vaspitnim ustanovama svako nasilje zabranjeno i zaposleni su uvek u obavezi da reaguju, pitanja koja se često postavljaju kada je reč o digitalnom nasilju su: da li škola treba da reaguje? Ako treba, kada to treba da čini i...
Udružite se sa decom u digitalnom svetu
Za generacije koje su rođene i odrastaju u eri interneta i digitalnih tehnologija, američki tehnolog Mark Prenski skovao je naziv „digitalni urođenici“. Nadalje, razni autori smislili su brojne druge nazive: „net generacije“, „Gugl generacije“, „generacije instant poruka“...
10 stvari o računarima koje sigurno niste znali
Računari tj. kompjuteri postаli su veomа vаžаn deo nаšeg svakodnevnog životа. Ovа mаšinа promenilа je nаše živote nа mnogo nаčinа, a ovo su samo neke od pojedinosti koje o njoj nismo znali:
Top lista srpskih muzeja na internetu
Nema sumnje da muzeji predstavljaju nezaobilaznu komponentu svih obrazovnih sistema do danas. Internet nam daje mogućnost da zavirimo u neprocenjive riznice iz svoje sobe. Pa da krenemo:
Kako i kada su nastali emotikoni?
Emotikon (engl. emoticon, od reči emotion = emocijа, osećаnje i icon = ikonа, ikonicа) je likovni i grаfički prikаz ljudskog lica kojim se izrаžаvаju osećanja.
Da li ste znali da je blutut (bluetooth) tehnologija dobila ime po jednom kralju?
Pojavom savremenih mobilnih telefona blutut tehnologija je u širokoj primeni. Svi moderni telefoni današnjice, laptopovi, a i druge tehnološke spravice, opremljene su tehnologijom koja se zove blutut.
Zašto Google logotip ponekad izgleda drugačije - da li znate šta je to Google doodles?
Velika većina ljudi na svetu koristi Google pretraživač za istraživanje interneta - čak oko 90% svih pretraga se izvrši ovim pretraživačem. Jednostavna početna strana ovog pretraživača u suštini sastoji se samo od logotipa kompanije Google i polja za pretragu. Ako često koristite ovaj...
Istorija društvenih mreža: kako je sve počelo?
Da li se sećate vremena pre društvenih mreža? Vremena kada je pojam „društvena mreža“ stvarno značio mrežu međusobno povezanih ljudi koji se druže u stvarnom svetu?
Da li znate da je danas međunarodni dan nenasilne komunikacije?
Sa psihološkinjom Anom Mirković, razgovarali smo o komunikaciji, porukama, i odgovornosti za sadržaj koji delimo na internetu. Njeni saveti mogu da budu dragoceni i za decu i za roditelje.
Šta selfi zaista govori o nama?
Kada ste poslednji put napravili selfi ili videli vaše dete da to čini?   Verovatno maločas, ako niste među onima koji se selfija, ili sebića užasavaju. Tokom dana ponekad napravimo i desetak selfija, i pre nego što osudimo one koji se redovno fotkaju nije loše da razmislimo šta...
Ceo svet je pozornica: Naučite dete da uči na netu
Internet je pun mogućnosti za sticanje novih znanja i poznanstava. Ali, važno je da se prvo roditelji edukuju i da zatim nauče decu da na pozitivan način koriste prednosti interneta.
Roditelji vs Jutjuberi: Ko zaista vaspitava vašu decu?
Za razliku od zvezda koje su stvarali tradicionalni mediji (štampa, radio, televizija), nove zvezde su u direktnijoj komunikaciji i interakciji sa svojim pratiocima, što njihov odnos podiže na drugi, bliskiji nivo, objašnjavaju psiholozi.
Kada je pravo vreme da pustite dete u digitalni svet?
Sigurno vam se sto puta desilo da vam je lakše da date detetu igricu, mobilni i net jer ste umorni, nervozni i bez snage. To je sasvim OK jer ste živo biće, ali važno je da u tome budete umereni I informisani.
Saveti za roditelje: Kako prepoznati da je vaše dete žrtva digitalnog nasilja, kako da reagujete, kome da se obratite?
Ne možete i ne treba da im zabranite korišćenje tehnologije. Ali, možete ih naučiti da se čuvaju.
Da li se čujemo
Šta se desi na netu, ostaje na netu: Opasnost printskrina (ne mora da bude strašno kao što zvuči)
Kada šaljemo sadržaj prijateljima, poznanicima, ili jednostavno pišemo novi post za društvene mreže, osećamo mnogo toga. Nekad smo ljuti i zabrinuti, nekad smo toliko srećni da nam se čini da letimo. Kako god bilo, važno je da se setimo da iako imamo kontrolu nad sadržajem koji stvaramo i...
Dogodilo se na današnji dan
Na današnji dan pre pedeset godina pokrenuta je revolucija u komunikaciji
Kako da bolje razumemo šta danas znači biti dete?
Koliko često pitate svoje dete o čemu razmišlja i šta želi? Kao roditelji, često smo skloni da svoja očekivanja i želje projektujemo na dete, jer imamo osećaj da znamo šta je najbolje. Međutim, mnogo više možete da učinite ako razgovarate sa svojim detetom, nego ako pretpostavljate na...
Ako u porodici nema tolerancije, ne tražite je ni od deteta
Kako da stvorimo harmoničan dom, dobre porodične odnose i ohrabrimo dete da toleranciju razume učeći je od nas?
Tolerancija I smartfon
Najbolji način da dete pravilno koristi internet, smartfon i tehnologiju uopšte je da ima dobar primer u vama, i da oseća slobodu da sa vama podeli stvari koje smatra važnim. Možda ne razumemo jedni druge uvek, ali ako neke rečenice u komunikaciji promenimo, mnogo toga može da bude bolje.
Najvažnije pravo deteta je pravo na izbor
Ne postoji biće ranjivije, osetljivije ni lepše na svetu od deteta. Oni su univerzalna lepota satkana od naivnosti, dobrote radosti. Kada novo biće stigne na ovaj svet, on postaje lepši. Tu lepotu čini sloboda da dete postane slobodno, nesputano i okruženo ljubavlju.
Kako da budete na istoj talasnoj dužini sa tinejdžerima?
Najdžel Lata, dečji psiholog i terapeut, koji više od dvadeset godina radi sa najproblematičnijom decom, i sam otac, kaže: „Ljudi kažu da je adolescencija razvojna faza, ali je to samo legenda. Adolescencija je više poput neke mentalne bolesti“. Da biste nepovređeni izašli iz te faze...
Da li je DA uvek pravi odgovor?
Deca su povodljiva i često ih strah blokira kada su napadnuti ili se od njih traži nešto sa čim se ne slažu, ne žele. Važno je naučiti ih da budu tolerantni do izvesne granice, ali i da umeju da kažu NE bez straha.
Kad tolerancija ustupi mesto anarhiji
Dečja prava sve su veća i raniji modeli vaspitavanja ne da nisu poželjni, već su i kažnjivi zakonom. Šta podrazumeva tolerancija? Dokle deca mogu da idu i kada suviše tolerancije postaje anarhija?
Kviz - Koliko ste tolerantni?
Toleranto ponašanje na netu i empatija
“Ne osuđuj drugog čoveka pre nego što si hodao u njegovim cipelama”, kaže indijanska poslovica. Empatija je sposobnost razumevanja tuđih iskustava, osećaja i stavova, bez obzira na to da li se slažete sa njima. Danas je empatije sve manje, a nerazumevanja sve više, a najčešće žrtve...
Mali priručnik za ljudska prava
Kada kažemo “ljudska prava” to može da deluje komplikovano. Zato smo napravili mali priručnik da saznamo o načinima na koje možemo da ih primenimo u komunikaciji sa ljudima oko nas. :)
Konvencija o pravima deteta- obavezna lektira za mame i tate
Detinjstvo danas nije isto kao pre 50 godina. Još je dalje od onoga što su naše bake i deke pod detinjstvom podrazumevale. Dete više nije samo inventar u porodici, koji ćuti kad odrasli pričaju, koji se ne pita o važnim odlukama, čiji je jedini posao da ide u školu i da se igra.
Imaš pravo na svoj svet ali isto imaju i ljudi oko tebe!
Kao dete, danas imaš mnoga prava koja tvoji roditelji nisu imali. Verovatno teško možeš da zamisliš kako je njima zaista bilo, i ne razumeš čemu tolika rasprava oko toga šta je tebi dato, a oni su mogli samo da sanjaju.
Zašto nije najstrašnija stvar na svetu da deca imaju sve veća prava?
Naša deca danas rastu mnogo drugačije nego mi nekada. Iako je taj sled događaja normalan, i dalje možemo da čujemo rečenicu roditelja “nama je bilo mnogo teže, kakva sad prava, mi nismo imali nikakva prava, pa šta nam fali?”
Dvougao roditelj-dete na temu dečijih prava
Kako roditelji razumeju dečja prava, a kako sve to izgleda iz ugla deteta?
Kako sam u 43. godini postala digitalno pismena zahvaljujući mom detetu od devet godina?
Potičem iz ere fiksnih telefona, video rekordera i kucaćih mašina. Iako sam lako prihvatila tehnologiju 21. veka i nisam preterano nostalgična za vremenom kada sam satima uvrtala kabl telefona čekajući da dvojnik završi svoju epopeju i apsolutno sam presrećna što ne moram više da...
Kako da o digitalnom svetu učimo od svoje dece?
Najlepša i najteža stvar za odrasle ljude da konstantno uče, čak i onda kada pomisle da već sve znaju. Zato su tu deca, kraj kojih u digitalnom dobu saznajemo nove stvari svakog dana. Sasvim je u redu da nam to ne ide uvek lako, zato smo osmislili jedan ohrabrujuć tekst za vas.
Roditelji na Instagramu
Društvene mreže su osim prilike da postavimo onlajn šta god želimo, otvorile i pitanje - šta da radimo ako i naši roditelji imaju profil na istoj platformi.
Igre koje unose smeh i zabavu u kuću i povezuju vas sa porodicom
Zima lagano obavija grad, deca su već u mislima na raspustu. Pošto će nas sneg izgleda malo kasnije posetiti, jedan od dobrih načina da provedete kvalitetno vreme u kući, sa porodicom, jesu igrice.
Digitalno doba i “tradicionalne” vrednosti
Strah od promena koje donosi svet digitalnih medija, interneta, aplikacija i društvenih mreža ponekad zabrinjava roditelje koji se boje da će se tradicionalne vrednosti porodice izgubiti u onlajn svetu.
Anketa za roditelje: kako provodite slobodno vreme sa decom?
Porodicu najpre čini njeno emotivno jezgro - ljubav između roditelja i deteta, ali je digitalna revolucija donela mnoge promene koje na različite načine utiču na porodični život.
Kako čuvati uspomene u digitalnom vremenu?
Beleženje uspomena u digitalnom vremenu jednako je važno kao ranije, ali je danas pred nama novi izazov - kako da najbolje da sačuvamo sve te lepe zajedničke trenutke sa porodicom?
Intervju sa Vladimirom Zarićem: Kako izgleda digitalna porodica?
Vladimir Zarić je digitalni roditelj koji se komunikacijom bavi više od dvadeset godina. Za portal “Bezbedni klinci” govorio je o razlici u odrastanju nekada i sada, konceptu digitalne porodice i promenama koje donosi digitalna budućnost.
Srela sam se oči u oči sa klincem koji maltretira decu u parku i reagovala sam kao kraljica
Naše naselje je super jer je naslonjeno na šumu i deca iz naselja su non-stop napolju, a i mi roditelji sa njima. Klinci se igraju, mi se smejemo uz kafu i svima lepo.
Pitali smo klince kako rešavaju problem sa nasiljem
Stručnjaci, roditelji, ljudi iz svakodnevnog okruženja dece imaju savete za klince kako da reše probleme nenasilnim putem. A mi smo pitali klince za savet i dobili pravi mali vodič za rešavanje problema nenasilnim putem. Možda možemo mi da učimo od njih.
Zašto je važno kakvim tonom govorimo?
Generacije i generacije roditelja decu su odgajale su povišenim tonom. Ne zato što je to jedino ispravno nego zato što im niko nikada nije rekao da može drugačije. Tako su činili njihovi roditelji, i dalje, generacijama unazad. U kombinaciji sa naređivanjem i stavom “kako ja kažem tako...
Kako da razvijate I ojačavate veštine nenasilnog rešavanja konflikata kod deteta?
Dajemo vam ideje od kojih pitanja u razgovorima sa detetom kao roditelji možemo da krenemo svakog dana, zašto su ona važna, i kako da dete nauči da komunicira sa svojim emocijama?
Roditelji su prva podrška detetu koje trpi nasilje
Kako razviti poverenje kod deteta da vam se poveri ako trpi nasilje i kako vi kao roditelj  reagujete nenasilno?
Šest koraka do rešavanja konflikta bez povišenog tona
Konflikti su neminovni tokom odrastanja, deca se na svakom koraku sreću sa nečim ili nekim sa čime ne mogu da se slože.
Nenasilno rešavanje konflikata i generacije budućnosti
Generacije mladih iz prošlosti odrastale su naučene da je “batina iz raja izašla” ili da ima dva kraja. Stasavale su naučene da je roditelj autoritet čijeg povišenog glasa treba da se boje.
Kako klinci rešavaju konflikte sa roditeljima?
Upoznajte drugare koji su sa nama podelili kako razumeju konflikte sa roditeljima i na koji način ih rešavaju
Da li vas nerviraju ili su vam super parovi koji imaju zajednički profil?
Znate onu ekipu parova koji na društvenim mrežama imaju zajednički profil, sa sve oba imena i prezimena i zajedničkom fotkom na kojoj sve pršti od sreće, ljubavi i zadovoljstva?
Lepota će spasiti svet i društvene mreže
Koliko puta dnevno lajkujete i komentarišete lepe postove? Šta time dobijate vi, a šta oni čije postove lajkujete? Pitali smo neke super ljude koji ne propuštaju priliku da stave srce ispod posta.
Gde ću večeras?
Na Fejs ili Instagram, naravno
I onlajn i oflajn sreća su OK
Pitamo se zašto se bojimo sreće onlajn i razbijamo tabu da je sreća oflajn bolja i “zdravija” :)
Intervju sa psihologom
Deca sve ranije postaju svesna društvenih mreža, a želja da na njima budu prisutni javlja se neposredno nakon što ih i otkriju. Pitali smo psihologa kakav je psihološki i socijalni aspekt želje dece da podele svoje poruke na društvenim mrežama.
Kako digitalne mogućnosti pomažu da svako ima svoj prostor u doba izolacije?
Porodice često nisu u istom prostoru tokom dana, jer svako ima svoje aktivnosti. Zato se sada svi mogu naći pred izazovom - kako da kuća ne bude tesna i da svi imaju dovoljno prostora za svoje potrebe? Tu mogu da nam pomognu novine digitalnog doba :)
Smislite porodične rituale koji će ostati i kad prođe frka
Karantin, izolacija, zatvoreni u četiri zida, tenzija u vazduhu, neizvesnost, nervoza. Sigurno imate još ovakvih reči da opišete trenutnu situaciju u kući i svoja osećanja. Ok. A može i ovako.
Lista serija i filmova za bindžovanje koje možete da gledate i sa decom
U ovom trenutku, najbolje što možemo da uradimo je da poštujemo preporuke koje se tiču našeg zdravlja i - da ostanemo kod kuće. Izazov koji to nosi sigurno je manji ako odlučimo da neke delove dana posvetimo dobrim serijama i filmovima koje možemo da gledamo sa decom.
Intervju: Bojan Ivković o sreći u digitalnom dobu
U narednim danima provešćemo više vremena u kući, zato biramo lepe teme, poput razgovora sa Bojanom Ivkovićem o tome šta je sreća
Tri fantastične knjige za klince i roditelje u vanrednom stanju
Smeh je najbolji antistresor, a ove tri knjige su među najboljim porodičnim knjigama ikad (i da, skroz smo subjektivni) uz koje ćete se zaceniti od smeha.
Kako aplikacije i zajedničke oflajn aktivnosti mogu da nam pomognu dok smo u izolaciji?
Vreme koje moramo da provedemo u stanovima tokom narednih nedelja može da bude izazovno, ali ne mora da bude teško, jer na sreću postoji more aplikacija i aktivnosti koje mogu da pomognu i deci i roditeljima u stvaranju kreativnog okruženja i druženja! Evo naših predloga:
Kako je jedna mama organizovala vreme sa decom u izolaciji
Kako izgledaju dani sa decom u izolaciji, čemu sve mogu da nas nauče ovi trenuci, i čime možemo da ispunimo vreme pitali smo jednu mamu Maju. Ona je sa nama podelila ne samo korisne savete, već i energiju ohrabrenja - uživajte u čitanju!
Kako klinci provode vreme u izolaciji?
Pitali smo klince koje su dobre, a koje loše strane izolacije i dobili neke odlične odgovore.
Dnevnik jedne mame iz izolacije
Imam dvoje dece i jednu šerpu koju koristim da vrtim pet jela koja jedu. Iskreno, uglavnom klopamo kod moje mame jer “baka kuva najbolje, a tebi uvek izgori kuhinja kad pržiš jaje”, ali sad je malo diskutabilno zbog izolacije pa smo upućeni na moje kulinarske sposobnosti uglavnom.
Pitali smo mame i bake šta će prvo uraditi kad prođe vanredno stanje
Socijalna distanca i izolacija znače da čuvamo sebe i druge. Disciplinovano i odgovorno ponašanje podrazumeva da vreme provodite u svojoj kući, sa najužom porodicom i da bez preke potrebe ne kontaktirate sa drugim ljudima i da iz korena menjate navike i rutinu. Vanredno stanje će proći...
Šta sve možeš u izolaciji kad nisi sam?
Kako da u prostoru u kom ste svi zajedno nađete malo parče svemira? Kako da se izolujete u izolaciji i razbistrite misli? Uz malo mašte, ništa jednostavnije.
Dve knjige za roditelje i decu
Ovih dana imamo više vremena za čitanje, zato je pravi trenutak da se posvetimo otkrivanju knjiga sa celom porodicom. Predlažemo dve naizgled nespojive knjige za roditelje, ali ih mogu čitati i deca. Udobno se smestite zajedno na omiljenom mestu u stanu, pripremite omiljeni  napitak i...
Ida Prester: Djeca trebaju samo nas, to ih najviše hrani i veseli
Roditelji se ovih dana susreću sa mnogo izazova, posebno ako imaju malu decu kojoj nije lako objasniti šta se to napolju dešava, a da se ne uplaše. Ida Prester, muzička umetnica i mama dva dečaka, odlučila je da na neko vreme sa porodicom ode na selo i sve pretvori u jednu veliku porodičnu...
Preporuke tinejdžera za zabavu u izolaciji
Pitali smo mlade da sa nama podele kako im izgledaju dani u izolaciji i šta su njihove preporuke za ispunjavanje vremena. Uživajte u njihovim predivnim, inspirativnim odgovorima od kojih svi možemo mnogo da naučimo. :)
Kako da u izolaciji razvijete ekološke navike kod dece?
Izolacija nam jeste donela mnogo izazova, ali je i odmorila planetu - reke su bistrije, vazduh je čistiji, a čak i na najprometnijim gradskim ulicama možemo da čujemo cvrkut ptica. Dan planete zemlje koji se obeležava danas podseća nas da vreme možemo da iskoristimo i za brigu o životnoj...
Korona rečnik
Klinci su protekla dva meseca bili suočeni sa situacijom koja nije uobičajena za situacije koje detinjstvo treba da ima. Pandemija, izolacija, potpuno promenjen koncept življenja, u njihovim malim glavama može da stvori konfuziju. Ali, klinci su, to i vrapci znaju, pametni kao pčelice i često...
Citati o ljubavi i lepoti koji će vam ovog proleća otvoriti neke lepe knjige
Lipe su uobraženo počele da se hvale svojim neodoljivim mirisom, sunce se sve upornije i jače bori sa sporadičnim naletima hladnoće, a trava jedva čeka da legnemo i udišemo miris poljskog cveća. Proleće je. Doduše, malo drugačije nego obična proleća, ali svakako nežno, mirisno i...
Intervju sa Anom Mirković
Kakva nova saznanja o nama samima i svetu nam je doneo ovaj period izolacije? Razgovarali smo o tome sa psihološkinjom Anom Mirković.
Predlog aplikacija gde roditelji i deca mogu da pronađu kreativne sadržaje?
Roditelji često izražavaju zabrinutost zbog toga što se granica digitalnog i realnog više ne prepoznaje, pogotovo u životima naše dece, koja odrastaju u sasvim novim okolnostima u odnosu na starije generacije.
Nekad i sad: Deca su kreativna i u digitalnom dobu
Digitalno doba pred roditelje je stavilo nove izazove svakog dana, jer se tehnologija toliko brzo menja da nije uvek lako snaći se, sem toga, nije retkost da se deca u novim aplikacijama i mogućnostima snalaze mnogo bolje i brže od roditelja
Moje dete mi je otkrilo čitav svet fotografije na netu
Klinci danas od malih nogu poznaju sve čari kreiranja fotki za društvene mreže i, dragi roditelji, iskoristite njihovo znanje maksimalno, bićete iznenađeni veličanstvenim svetom krativnosti koji se krije u njihovim malim prstima.
Kako aplikacija za dizajn može da poveže decu i roditelje?
Delimo sa vama ideje šta sve roditelji i deca mogu zajedno da rade koristeći aplikacije
Sačuvajte detinjstvo u filmu
Za one koji silno žele da fotke pretvore u film koji zauvek ostaje uspomena deci.
Društvene mreže su najzabavnija igraonica za odrasle
Polako izlazimo iz izolacije i vreme je da vratimo osmehe i ponovo udahnemo život. Pronašli smo nekoliko super stranica za vas, dragi roditelji, da se i vi malo zabavite i relaksirate.
Da li je kreiranje storija i postova koristan proces za dete?
Kada se dete bavi nekim aktivnostima na internetu, često se čuje roditeljski komentar kako “samo gubi vreme na tom internetu”, i kako bi trebalo da se “skloni malo od tog računara”, a postoji i omiljeno “pusti/ baci malo taj telefon”, pošto je smartfon trenutno, a verovatno i...
Ko se boji pesme još?
Lagano izlazimo iz izolacije i vraćamo se normalnom životu i eto razloga da zapevamo. Napravite malu kućnu žurku u čast proleća i izlaska na sunce, obucite se kao muzička diva, prodrmajte decu i sebe, a mi ćemo se pobrinuti za muziku.
Kreativnost i inovacije u digitalnom dobu
Sa umetnicom Tijanom Banović razgovarali smo o tome na koje načine kreativnost izražavamo u digitalnom dobu i koliko su u tom procesu važne društvene mreže i aplikacije