Vukašin Čobeljić: Prvo i najvažnije je da mladi nauče da prepoznaju nasilje

03.septembar DIGITALNI RODITELJI

Zbog čega se javlja nasilje na internetu i van njega, kako da ga prepoznamo i da se sa njim izborimo? O tome smo razgovarali sa Vukašinom Čobeljićem, psihologom u Univerzitetskoj dečjoj klinici “Tiršova”. On radi sa decom i mladima koji prolaze kroz isksutvo lečenja od malignih bolesti kao i sa mladima koji pokazuju psihosomatske simptome.



Kako da prepoznamo nasilje na internetu i van njega?
Nasilje na internetu spada u vid psihološkog nasilja i manifestuje se putem vređanja, zastrašivanja, odbacivanja ili ignorisanja deteta. Ključni kriterijum ili odgovor na pitanje gde počinje granica kada je dete izloženo nasilju je detetov subjektivni osećaj patnje ili ugroženosti. To je trenutak kada dete shvati da se oseća veoma loše – jer se u praksi često dešava da druga deca ne shvataju da su ugrozili drugo dete (”Pa mi smo se samo šalili i nismo ništa mislili ozbiljno!“). Takva stanja mogu da dovedu do različitih promena kod mladih (promene na nivou ponašanja ili osećanja). Na primer deca mogu da se povlače u sebe ili da postanu neuobičajeno agresivna, ili da ispoljavaju tužno i depresivno raspoloženje, kao i pojačan strah u različitim situacijama, što ranije nije bio slučaj. Kada je u pitanju fizičko nasilje znaci i posledice nasilja su najčešće vidljive, dok kod psihološkog (emocionalnog) nasilja znaci i posledice nisu vidljive, ali su dugotrajnije i intenzivnije.

Zbog čega se u nekim osobama javlja potreba da povrede druge, posebno na internetu?
Zlostavljači su osobe koje su često i same imale obrazac nasilnog ponašanja u svojim porodicama (nasilje se sticalo putem učenja po modelu – transgeneracijskim prenošenjem). Takav vid ponašanja su usvojili kao jedan od načina rešavanja različitih spoljašnjih i unutrašnjih konflikata. Ponekad bi primenjivali nasilje, jer bi na taj način osećajući moć u odnosu na drugu osobu umanjivali svoja osećanja nesigurnosti i nezadovoljstva. Internet je u tom smislu idealan medij, jer se osobe ne vide oči u oči, tako da je komunikacija olakšana. Često osobe nasilnici imaju utisak “kao da se ništa nije ni desilo“, kada je u pitanju internet.

Kako takvo iskustvo nasilja utiče na mlade?
Smatra se da psihološki vid nasilja ostavlja dugotrajne i intenzivne posledice. Deca mogu da menjaju u negativnom smeru sliku o sebi (“Ja sam kriv, ja sam loša osoba, ja sam niko i ništa“), zatim sliku o drugima (“Ljudi su loši i ni u koga više nemam poverenja“) i sliku o svetu oko sebe (“Svet je vrlo opasno mesto i opasnost svuda vreba“). Ovakva razmišljanja će uticati na njihovo svakodnevno ponašanje i postepeno će dovoditi do izolacije, povlačenja, burnog reagovanja i različitih promena koje ranije nisu bile prisutne, a koje će potencijalno uticati i na buduće odnose.

Šta su tvoja zapažanja - kako mladi izlaze na kraj sa iskustvom nasilja, da li o njemu govore ili se češće odlučuju na ćutanje?
Prvo i najvažnije je da mladi nauče da prepoznaju nasilje. Mnogi nisu sigurni da li su reakcije drugih normalni obrasci ponašanja (“mislio sam da je to u redu i da se dešava i drugima“) ili se radi o nasilju koje ih ugrožava. Kada su pak sigurni da je u pitanju nasilje, kod njih se javlja dilema da li da uopšte podele svoje iskustvo sa drugima (a zatim i sa kojim osobama) ili da pokušaju sami da prevaziđu novonastale okolnosti. Često se plaše da će ako se otkrije nasilje, biti izloženi “osveti“ od strane nasilnika i dodatnom zlostavljanju, što dovodi da pokušaja da izbegavanjem osobe koja ih je ugrozila i mesta gde potencijalno mogu da budu ugroženi ublaže ili spreče nastanak tegoba. Ukoliko se nasilje nastavi ili unutrašnja patnja postane nepodnošljiva, obraćaju se osobama od poverenja (roditelji, vršnjaci, učitelji, treneri, psiholozi, pedagozi), što je zapravo najispravniji put, uz smernicu da nije ključno dugo trpeti, već reagovati čim se prepoznaju prvi znaci nasilja!

Na koji način roditelji mogu da prepoznaju izloženost deteta nasilju?
Smatra se da roditelji najbolje poznaju svoje dete. Poželjno je da od ranih dana razvijaju odnos poverenja sa detetom – u smislu da dete ima prava da iznosi svoja gledišta, kao i da može da se osloni na njihovu reč i obećanja. Potrebno je da se roditelji trude da kada provode vreme sa detetom što više budu u kontaktu sa njim i njegovim procesima i potrebama. Posmatranjem, oslanjanjem na intuiciju (“osećam da se nešto dešava sa njim/njom“) i umirujućim razgovorom (sa fokusom na poverenju i zaštiti deteta) roditelji mogu da uoče ili postanu svesni različitih promena (rutina, raspoloženje, ponašanje) kroz koje njihovo dete prolazi.

U iskustvu nasilja često se javlja osećaj krivice osobe koja ga je doživela. Kako je ohrabriti i kako se osloboditi tog osećanja?
Osećanje krivice može da se javi iz različitih razloga. Najčešće se dete preispituje zašto nije odreagovalo (“Zašto nisam odreagovao/la!?), ali takođe može i da se preispituje da li je ono krivo zbog nasilja kroz koje je prošlo (“Ja sam kriv/va i zaslužujem ovakvu reakciju“). Kao stručnjaci, uvek se prvo trudimo da saslušamo dete, da mu damo za pravo da se izrazi i da probamo da ga razumemo (“stručnjak kao upijač krivice“). U početku “normalizujemo“ njihova osećanja, sa ciljem da shvate da i druga deca imaju slične reakcije i da bi se vrlo verovatno slično osećala u takvim okolnostima. Zatim blago i uz podršku preispitujemo takva uverenja, sa ciljem da dete uvidi da postoje različiti “uglovi gledanja na datu situaciju“ - “Da li postoji isključivi krivac ili su možda i drugi krivi?“). Takođe, ukoliko je razvijen odnos poverenja, sa detetom je moguće odigravati takve situacije u sigurnom kontekstu (ponavljati situaciju koja se dogodila, a zatim odigravati situacije koje bi mogle u budućnosti da se na drugačiji način izvedu i slično – korišćenje igre, glume, crtanja).

Kako izgraditi odnose poverenja u porodici koji kasnije mogu da olakšaju mladima da zatraže pomoć ako dožive nasilje?
Odnos poverenja se razvija od najranijih interakcija između roditelja i dece. Važno je ohrabrivati dete da verbalnim i neverbalnim putem ispoljava i izražava ono što misli i oseća, procesom prihvatanja. To se postiže razumevanjem (“Pokušajmo da razumemo dete, čak i kada se ne slažemo sa njim“). U odnosu sa decom treba težiti iskrenosti, jer su roditelji model u vaspitanju dece (ispunjavati obećano i ponašati se u skladu sa porukama koje se šalju deci). Poželjno je dozvoljavati detetu pravo na grešku, uz isticanje važnosti procesa prepoznavanja greške (“Greškama se stiče iskustvo i uče nove veštine – problem nisu greške same po sebi, već neprepoznavanje grešaka, odnosno ponavljanje istih grešaka).

Kada je vreme da se potraži psihološka podrška kad je reč o iskustvu nasilja u onljan, ali i oflajn svetu?
Čim se prepozna. Cilj je da se ne trpi nasilje i da se ne reaguje kada su skoro sve snage i kapaciteti iscrpljeni. Oslanjamo se na subjektivni osećaj deteta (“To mi zaista ne prija i ne doživljavam kao šalu!“). Cilj je da se prekine nasilje i da se nastavljanje nasilja svede na najmanju moguću meru. Bitan je proces informisanja roditelja, dece i mladih, kao i šire socijalne sredine – oko znakova nasilja i važnosti procesa empatije i razumevanja.

Šta su tvoje preporuke za decu i mlade koji doživljavaju nasilje ili se boje da bi moglo da im se dogodi?
Da prepoznaju nasilje i da to iskustvo podele sa drugima (osobe od poverenja), jer je obaveza reagovati u takvoj situaciji (“Obaveza svakog stručnog lica je da prijavi timu za zaštitu dece od zlostavljanja sumnju o nasilju nad detetom!“)

“Niko nema prava da bude nasilan prema vama!“, “Stop nasilju!“, “Imaš prava da kažeš da ti nešto ne prija i da se u slučaju nasilja obratiš najbližima!“.



TAGS
SHARE WITH
Slične teme
Saveti za bezbedno korišćenje interneta
Zaštita dece na internetu je izuzetno važna i u porodičnom okruženju. Podrazumeva fizičku, psihičku i moralnu bezbednost maloletnih lica tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti na internetu, kao što je pretraživanje informacija preko bezbednih pretraživača, surfovanje, četovanje...
Onlajn igralište
U razgovoru sa roditeljima često čujemo žalbe sa prizvukom nemoći: “Ako bismo mu dozvolili, naše dete bi ceo dan provelo na Internetu, ne ispuštajući iz ruku mobilni telefon.” Roditelji vrlo dobro znaju da je svet sasvim lepo funkcionisao i bez pametnih mobilnih telefona i pristupa...
Naučite decu da iskoriste prednosti tehnologija, a rizike izbegnu na pravi način
U modernom društvu digitalna kultura je sadašnjost i budućnost naše dece. Međutim, deci su potrebni odrasli da ih nauče kako da se na smislen i bezbedan način ponašaju u digitalnom okruženju. Identična pravila vaspitavanja važe kako u svakodnevnom, tako i u digitalnom okruženju.
Moja Vajber grupa
Maja ima osam godina. Zbog stomačnog virusa nije išla u školu nekoliko dana, a onda je dobila upalu grla i temperaturu, tako da se nastavilo njeno odsustvovanje iz škole. Preko Vajber grupe njenog odeljenja sa jednom drugaricom je, uz podsticanje mame, razmenjivala informacije o domaćim...
Kako proceniti koje video igrice i aplikacije odgovaraju uzrastu deteta?
U današnjem savremenom društvu, video igrice su deo odrastanja svakog deteta. Iako su mišljenja stručnjaka i javnosti podeljena oko toga da li su i koliko video igrice možda štetne za neke aspekte razvoja deteta, ili su pak neophodne za razvoj digitalnih i ostalih kompetencija savremenog...
Kako do digitalne pismenosti dece
Kada govorimo o veštinama digitalnog doba mislimo i na veštine za bezbedno i konstruktivno korišćenje digitalne tehnologije. U stručnoj literaturi za označavanje ovih veština koristimo termin digitalna pismenost i digitalna kompetencija. Digitalna pismenost, osim tehničkih znanja i...
Kako da digitalno vaspitamo našu decu?
Svet u kome živimo se ubrzano menja, a digitalna tehnologija dobija sve značajniju ulogu u životu dece prožimajući njihove svakodnevne aktivnosti. Korišćenje digitalne tehnologije i interneta povlači za sobom brojne rizike kao što je izloženost štetnim sadržajima, digitalno nasilje...
Internet nasilnici - rečnik termina
Roditelji često ne znaju na koje sve načine, odnosno teme mogu da razgovaraju sa svojom decom, kako da započnu razgovor, kako da ga održe, a da ne naiđu na zid, na odbijanje, na negodovanje. Nekada razgovor sa decom o novim terminima i njihovim značenjima koja su nastala sa pojavom internet...
Šta govore istraživanja o digitalnom nasilju?
Digitalno nasilje je relativno nov oblik nasilja jer su i digitalne tehnologije u masovnoj upotrebi ne tako dugo vreme, a do nasilja dolazi jer se savremene tehnologije zloupotrebljavaju. Ova tema je vidljiva i važna za društvo u celini, a naročito za sve koji su uključeni u vaspitanje dece i...
Šta moje dete radi onlajn?
Internet. Šta je to internet danas? Definitivno, to je nov član porodice kojeg postajemo svesniji onog trenutka kada naše dete/deca počinju da provode više vremena sa njim nego sa nama.  Zatvaranje u sobu, slušalice na ušima, mobilni u rukama, pa čak i kada idu u toalet, brzo...
Šta možemo da očekujemo od škole u prevenciji digitalnog nasilja?
Mada je zakonima i podzakonskim aktima koji se primenjuju u obrazovno-vaspitnim ustanovama svako nasilje zabranjeno i zaposleni su uvek u obavezi da reaguju, pitanja koja se često postavljaju kada je reč o digitalnom nasilju su: da li škola treba da reaguje? Ako treba, kada to treba da čini i...
Udružite se sa decom u digitalnom svetu
Za generacije koje su rođene i odrastaju u eri interneta i digitalnih tehnologija, američki tehnolog Mark Prenski skovao je naziv „digitalni urođenici“. Nadalje, razni autori smislili su brojne druge nazive: „net generacije“, „Gugl generacije“, „generacije instant poruka“...
10 stvari o računarima koje sigurno niste znali
Računari tj. kompjuteri postаli su veomа vаžаn deo nаšeg svakodnevnog životа. Ovа mаšinа promenilа je nаše živote nа mnogo nаčinа, a ovo su samo neke od pojedinosti koje o njoj nismo znali:
Top lista srpskih muzeja na internetu
Nema sumnje da muzeji predstavljaju nezaobilaznu komponentu svih obrazovnih sistema do danas. Internet nam daje mogućnost da zavirimo u neprocenjive riznice iz svoje sobe. Pa da krenemo:
Kako i kada su nastali emotikoni?
Emotikon (engl. emoticon, od reči emotion = emocijа, osećаnje i icon = ikonа, ikonicа) je likovni i grаfički prikаz ljudskog lica kojim se izrаžаvаju osećanja.
Da li ste znali da je blutut (bluetooth) tehnologija dobila ime po jednom kralju?
Pojavom savremenih mobilnih telefona blutut tehnologija je u širokoj primeni. Svi moderni telefoni današnjice, laptopovi, a i druge tehnološke spravice, opremljene su tehnologijom koja se zove blutut.
Zašto Google logotip ponekad izgleda drugačije - da li znate šta je to Google doodles?
Velika većina ljudi na svetu koristi Google pretraživač za istraživanje interneta - čak oko 90% svih pretraga se izvrši ovim pretraživačem. Jednostavna početna strana ovog pretraživača u suštini sastoji se samo od logotipa kompanije Google i polja za pretragu. Ako često koristite ovaj...
Istorija društvenih mreža: kako je sve počelo?
Da li se sećate vremena pre društvenih mreža? Vremena kada je pojam „društvena mreža“ stvarno značio mrežu međusobno povezanih ljudi koji se druže u stvarnom svetu?
Da li znate da je danas međunarodni dan nenasilne komunikacije?
Sa psihološkinjom Anom Mirković, razgovarali smo o komunikaciji, porukama, i odgovornosti za sadržaj koji delimo na internetu. Njeni saveti mogu da budu dragoceni i za decu i za roditelje.
Šta selfi zaista govori o nama?
Kada ste poslednji put napravili selfi ili videli vaše dete da to čini?   Verovatno maločas, ako niste među onima koji se selfija, ili sebića užasavaju. Tokom dana ponekad napravimo i desetak selfija, i pre nego što osudimo one koji se redovno fotkaju nije loše da razmislimo šta...
Ceo svet je pozornica: Naučite dete da uči na netu
Internet je pun mogućnosti za sticanje novih znanja i poznanstava. Ali, važno je da se prvo roditelji edukuju i da zatim nauče decu da na pozitivan način koriste prednosti interneta.
Roditelji vs Jutjuberi: Ko zaista vaspitava vašu decu?
Za razliku od zvezda koje su stvarali tradicionalni mediji (štampa, radio, televizija), nove zvezde su u direktnijoj komunikaciji i interakciji sa svojim pratiocima, što njihov odnos podiže na drugi, bliskiji nivo, objašnjavaju psiholozi.
Kada je pravo vreme da pustite dete u digitalni svet?
Sigurno vam se sto puta desilo da vam je lakše da date detetu igricu, mobilni i net jer ste umorni, nervozni i bez snage. To je sasvim OK jer ste živo biće, ali važno je da u tome budete umereni I informisani.
Saveti za roditelje: Kako prepoznati da je vaše dete žrtva digitalnog nasilja, kako da reagujete, kome da se obratite?
Ne možete i ne treba da im zabranite korišćenje tehnologije. Ali, možete ih naučiti da se čuvaju.
Da li se čujemo
Šta se desi na netu, ostaje na netu: Opasnost printskrina (ne mora da bude strašno kao što zvuči)
Kada šaljemo sadržaj prijateljima, poznanicima, ili jednostavno pišemo novi post za društvene mreže, osećamo mnogo toga. Nekad smo ljuti i zabrinuti, nekad smo toliko srećni da nam se čini da letimo. Kako god bilo, važno je da se setimo da iako imamo kontrolu nad sadržajem koji stvaramo i...
Dogodilo se na današnji dan
Na današnji dan pre pedeset godina pokrenuta je revolucija u komunikaciji
Kako da bolje razumemo šta danas znači biti dete?
Koliko često pitate svoje dete o čemu razmišlja i šta želi? Kao roditelji, često smo skloni da svoja očekivanja i želje projektujemo na dete, jer imamo osećaj da znamo šta je najbolje. Međutim, mnogo više možete da učinite ako razgovarate sa svojim detetom, nego ako pretpostavljate na...
Ako u porodici nema tolerancije, ne tražite je ni od deteta
Kako da stvorimo harmoničan dom, dobre porodične odnose i ohrabrimo dete da toleranciju razume učeći je od nas?
Tolerancija I smartfon
Najbolji način da dete pravilno koristi internet, smartfon i tehnologiju uopšte je da ima dobar primer u vama, i da oseća slobodu da sa vama podeli stvari koje smatra važnim. Možda ne razumemo jedni druge uvek, ali ako neke rečenice u komunikaciji promenimo, mnogo toga može da bude bolje.
Znate li koja su osnovna ljudska prava?
Konvencija o ljudskim pravima uglavnom nije baš prvi izbor za čitalačku lektiru ni roditeljima ni deci. Zato smo izdvojili nekoliko ključnih članova koji mogu da nam pomognu da bolje razumemo i poštujemo prava i potrebe onih koje volimo.
Najvažnije pravo deteta je pravo na izbor
Ne postoji biće ranjivije, osetljivije ni lepše na svetu od deteta. Oni su univerzalna lepota satkana od naivnosti, dobrote radosti. Kada novo biće stigne na ovaj svet, on postaje lepši. Tu lepotu čini sloboda da dete postane slobodno, nesputano i okruženo ljubavlju.
Kako da budete na istoj talasnoj dužini sa tinejdžerima?
Najdžel Lata, dečji psiholog i terapeut, koji više od dvadeset godina radi sa najproblematičnijom decom, i sam otac, kaže: „Ljudi kažu da je adolescencija razvojna faza, ali je to samo legenda. Adolescencija je više poput neke mentalne bolesti“. Da biste nepovređeni izašli iz te faze...
Da li je DA uvek pravi odgovor?
Deca su povodljiva i često ih strah blokira kada su napadnuti ili se od njih traži nešto sa čim se ne slažu, ne žele. Važno je naučiti ih da budu tolerantni do izvesne granice, ali i da umeju da kažu NE bez straha.
Kad tolerancija ustupi mesto anarhiji
Dečja prava sve su veća i raniji modeli vaspitavanja ne da nisu poželjni, već su i kažnjivi zakonom. Šta podrazumeva tolerancija? Dokle deca mogu da idu i kada suviše tolerancije postaje anarhija?
Kviz - Koliko ste tolerantni?
Toleranto ponašanje na netu i empatija
“Ne osuđuj drugog čoveka pre nego što si hodao u njegovim cipelama”, kaže indijanska poslovica. Empatija je sposobnost razumevanja tuđih iskustava, osećaja i stavova, bez obzira na to da li se slažete sa njima. Danas je empatije sve manje, a nerazumevanja sve više, a najčešće žrtve...
Mali priručnik za ljudska prava
Kada kažemo “ljudska prava” to može da deluje komplikovano. Zato smo napravili mali priručnik da saznamo o načinima na koje možemo da ih primenimo u komunikaciji sa ljudima oko nas. :)
Konvencija o pravima deteta- obavezna lektira za mame i tate
Detinjstvo danas nije isto kao pre 50 godina. Još je dalje od onoga što su naše bake i deke pod detinjstvom podrazumevale. Dete više nije samo inventar u porodici, koji ćuti kad odrasli pričaju, koji se ne pita o važnim odlukama, čiji je jedini posao da ide u školu i da se igra.
Imaš pravo na svoj svet ali isto imaju i ljudi oko tebe!
Kao dete, danas imaš mnoga prava koja tvoji roditelji nisu imali. Verovatno teško možeš da zamisliš kako je njima zaista bilo, i ne razumeš čemu tolika rasprava oko toga šta je tebi dato, a oni su mogli samo da sanjaju.
Zašto nije najstrašnija stvar na svetu da deca imaju sve veća prava?
Naša deca danas rastu mnogo drugačije nego mi nekada. Iako je taj sled događaja normalan, i dalje možemo da čujemo rečenicu roditelja “nama je bilo mnogo teže, kakva sad prava, mi nismo imali nikakva prava, pa šta nam fali?”
Dvougao roditelj-dete na temu dečijih prava
Kako roditelji razumeju dečja prava, a kako sve to izgleda iz ugla deteta?
Kako sam u 43. godini postala digitalno pismena zahvaljujući mom detetu od devet godina?
Potičem iz ere fiksnih telefona, video rekordera i kucaćih mašina. Iako sam lako prihvatila tehnologiju 21. veka i nisam preterano nostalgična za vremenom kada sam satima uvrtala kabl telefona čekajući da dvojnik završi svoju epopeju i apsolutno sam presrećna što ne moram više da...
Kako da o digitalnom svetu učimo od svoje dece?
Najlepša i najteža stvar za odrasle ljude da konstantno uče, čak i onda kada pomisle da već sve znaju. Zato su tu deca, kraj kojih u digitalnom dobu saznajemo nove stvari svakog dana. Sasvim je u redu da nam to ne ide uvek lako, zato smo osmislili jedan ohrabrujuć tekst za vas.
Roditelji na Instagramu
Društvene mreže su osim prilike da postavimo onlajn šta god želimo, otvorile i pitanje - šta da radimo ako i naši roditelji imaju profil na istoj platformi.
Igre koje unose smeh i zabavu u kuću i povezuju vas sa porodicom
Zima lagano obavija grad, deca su već u mislima na raspustu. Pošto će nas sneg izgleda malo kasnije posetiti, jedan od dobrih načina da provedete kvalitetno vreme u kući, sa porodicom, jesu igrice.
Digitalno doba i “tradicionalne” vrednosti
Strah od promena koje donosi svet digitalnih medija, interneta, aplikacija i društvenih mreža ponekad zabrinjava roditelje koji se boje da će se tradicionalne vrednosti porodice izgubiti u onlajn svetu.
Anketa za roditelje: kako provodite slobodno vreme sa decom?
Porodicu najpre čini njeno emotivno jezgro - ljubav između roditelja i deteta, ali je digitalna revolucija donela mnoge promene koje na različite načine utiču na porodični život.
Kako čuvati uspomene u digitalnom vremenu?
Beleženje uspomena u digitalnom vremenu jednako je važno kao ranije, ali je danas pred nama novi izazov - kako da najbolje da sačuvamo sve te lepe zajedničke trenutke sa porodicom?
Intervju sa Vladimirom Zarićem: Kako izgleda digitalna porodica?
Vladimir Zarić je digitalni roditelj koji se komunikacijom bavi više od dvadeset godina. Za portal “Bezbedni klinci” govorio je o razlici u odrastanju nekada i sada, konceptu digitalne porodice i promenama koje donosi digitalna budućnost.
Srela sam se oči u oči sa klincem koji maltretira decu u parku i reagovala sam kao kraljica
Naše naselje je super jer je naslonjeno na šumu i deca iz naselja su non-stop napolju, a i mi roditelji sa njima. Klinci se igraju, mi se smejemo uz kafu i svima lepo.
Pitali smo klince kako rešavaju problem sa nasiljem
Stručnjaci, roditelji, ljudi iz svakodnevnog okruženja dece imaju savete za klince kako da reše probleme nenasilnim putem. A mi smo pitali klince za savet i dobili pravi mali vodič za rešavanje problema nenasilnim putem. Možda možemo mi da učimo od njih.
Zašto je važno kakvim tonom govorimo?
Generacije i generacije roditelja decu su odgajale su povišenim tonom. Ne zato što je to jedino ispravno nego zato što im niko nikada nije rekao da može drugačije. Tako su činili njihovi roditelji, i dalje, generacijama unazad. U kombinaciji sa naređivanjem i stavom “kako ja kažem tako...
Kako da razvijate I ojačavate veštine nenasilnog rešavanja konflikata kod deteta?
Dajemo vam ideje od kojih pitanja u razgovorima sa detetom kao roditelji možemo da krenemo svakog dana, zašto su ona važna, i kako da dete nauči da komunicira sa svojim emocijama?
Roditelji su prva podrška detetu koje trpi nasilje
Kako razviti poverenje kod deteta da vam se poveri ako trpi nasilje i kako vi kao roditelj  reagujete nenasilno?
Šest koraka do rešavanja konflikta bez povišenog tona
Konflikti su neminovni tokom odrastanja, deca se na svakom koraku sreću sa nečim ili nekim sa čime ne mogu da se slože.
Nenasilno rešavanje konflikata i generacije budućnosti
Generacije mladih iz prošlosti odrastale su naučene da je “batina iz raja izašla” ili da ima dva kraja. Stasavale su naučene da je roditelj autoritet čijeg povišenog glasa treba da se boje.
Kako klinci rešavaju konflikte sa roditeljima?
Upoznajte drugare koji su sa nama podelili kako razumeju konflikte sa roditeljima i na koji način ih rešavaju
Da li vas nerviraju ili su vam super parovi koji imaju zajednički profil?
Znate onu ekipu parova koji na društvenim mrežama imaju zajednički profil, sa sve oba imena i prezimena i zajedničkom fotkom na kojoj sve pršti od sreće, ljubavi i zadovoljstva?
Lepota će spasiti svet i društvene mreže
Koliko puta dnevno lajkujete i komentarišete lepe postove? Šta time dobijate vi, a šta oni čije postove lajkujete? Pitali smo neke super ljude koji ne propuštaju priliku da stave srce ispod posta.
Gde ću večeras?
Na Fejs ili Instagram, naravno
I onlajn i oflajn sreća su OK
Pitamo se zašto se bojimo sreće onlajn i razbijamo tabu da je sreća oflajn bolja i “zdravija” :)
Intervju sa psihologom
Deca sve ranije postaju svesna društvenih mreža, a želja da na njima budu prisutni javlja se neposredno nakon što ih i otkriju. Pitali smo psihologa kakav je psihološki i socijalni aspekt želje dece da podele svoje poruke na društvenim mrežama.
Kako digitalne mogućnosti pomažu da svako ima svoj prostor u doba izolacije?
Porodice često nisu u istom prostoru tokom dana, jer svako ima svoje aktivnosti. Zato se sada svi mogu naći pred izazovom - kako da kuća ne bude tesna i da svi imaju dovoljno prostora za svoje potrebe? Tu mogu da nam pomognu novine digitalnog doba :)
Smislite porodične rituale koji će ostati i kad prođe frka
Karantin, izolacija, zatvoreni u četiri zida, tenzija u vazduhu, neizvesnost, nervoza. Sigurno imate još ovakvih reči da opišete trenutnu situaciju u kući i svoja osećanja. Ok. A može i ovako.
Lista serija i filmova za bindžovanje koje možete da gledate i sa decom
U ovom trenutku, najbolje što možemo da uradimo je da poštujemo preporuke koje se tiču našeg zdravlja i - da ostanemo kod kuće. Izazov koji to nosi sigurno je manji ako odlučimo da neke delove dana posvetimo dobrim serijama i filmovima koje možemo da gledamo sa decom.
Intervju: Bojan Ivković o sreći u digitalnom dobu
U narednim danima provešćemo više vremena u kući, zato biramo lepe teme, poput razgovora sa Bojanom Ivkovićem o tome šta je sreća
Tri fantastične knjige za klince i roditelje u vanrednom stanju
Smeh je najbolji antistresor, a ove tri knjige su među najboljim porodičnim knjigama ikad (i da, skroz smo subjektivni) uz koje ćete se zaceniti od smeha.
Kako aplikacije i zajedničke oflajn aktivnosti mogu da nam pomognu dok smo u izolaciji?
Vreme koje moramo da provedemo u stanovima tokom narednih nedelja može da bude izazovno, ali ne mora da bude teško, jer na sreću postoji more aplikacija i aktivnosti koje mogu da pomognu i deci i roditeljima u stvaranju kreativnog okruženja i druženja! Evo naših predloga:
Kako je jedna mama organizovala vreme sa decom u izolaciji
Kako izgledaju dani sa decom u izolaciji, čemu sve mogu da nas nauče ovi trenuci, i čime možemo da ispunimo vreme pitali smo jednu mamu Maju. Ona je sa nama podelila ne samo korisne savete, već i energiju ohrabrenja - uživajte u čitanju!
Kako klinci provode vreme u izolaciji?
Pitali smo klince koje su dobre, a koje loše strane izolacije i dobili neke odlične odgovore.
Dnevnik jedne mame iz izolacije
Imam dvoje dece i jednu šerpu koju koristim da vrtim pet jela koja jedu. Iskreno, uglavnom klopamo kod moje mame jer “baka kuva najbolje, a tebi uvek izgori kuhinja kad pržiš jaje”, ali sad je malo diskutabilno zbog izolacije pa smo upućeni na moje kulinarske sposobnosti uglavnom.
Pitali smo mame i bake šta će prvo uraditi kad prođe vanredno stanje
Socijalna distanca i izolacija znače da čuvamo sebe i druge. Disciplinovano i odgovorno ponašanje podrazumeva da vreme provodite u svojoj kući, sa najužom porodicom i da bez preke potrebe ne kontaktirate sa drugim ljudima i da iz korena menjate navike i rutinu. Vanredno stanje će proći...
Šta sve možeš u izolaciji kad nisi sam?
Kako da u prostoru u kom ste svi zajedno nađete malo parče svemira? Kako da se izolujete u izolaciji i razbistrite misli? Uz malo mašte, ništa jednostavnije.
Dve knjige za roditelje i decu
Ovih dana imamo više vremena za čitanje, zato je pravi trenutak da se posvetimo otkrivanju knjiga sa celom porodicom. Predlažemo dve naizgled nespojive knjige za roditelje, ali ih mogu čitati i deca. Udobno se smestite zajedno na omiljenom mestu u stanu, pripremite omiljeni  napitak i...
Ida Prester: Djeca trebaju samo nas, to ih najviše hrani i veseli
Roditelji se ovih dana susreću sa mnogo izazova, posebno ako imaju malu decu kojoj nije lako objasniti šta se to napolju dešava, a da se ne uplaše. Ida Prester, muzička umetnica i mama dva dečaka, odlučila je da na neko vreme sa porodicom ode na selo i sve pretvori u jednu veliku porodičnu...
Preporuke tinejdžera za zabavu u izolaciji
Pitali smo mlade da sa nama podele kako im izgledaju dani u izolaciji i šta su njihove preporuke za ispunjavanje vremena. Uživajte u njihovim predivnim, inspirativnim odgovorima od kojih svi možemo mnogo da naučimo. :)
Kako da u izolaciji razvijete ekološke navike kod dece?
Izolacija nam jeste donela mnogo izazova, ali je i odmorila planetu - reke su bistrije, vazduh je čistiji, a čak i na najprometnijim gradskim ulicama možemo da čujemo cvrkut ptica. Dan planete zemlje koji se obeležava danas podseća nas da vreme možemo da iskoristimo i za brigu o životnoj...
Korona rečnik
Klinci su protekla dva meseca bili suočeni sa situacijom koja nije uobičajena za situacije koje detinjstvo treba da ima. Pandemija, izolacija, potpuno promenjen koncept življenja, u njihovim malim glavama može da stvori konfuziju. Ali, klinci su, to i vrapci znaju, pametni kao pčelice i često...
Citati o ljubavi i lepoti koji će vam ovog proleća otvoriti neke lepe knjige
Lipe su uobraženo počele da se hvale svojim neodoljivim mirisom, sunce se sve upornije i jače bori sa sporadičnim naletima hladnoće, a trava jedva čeka da legnemo i udišemo miris poljskog cveća. Proleće je. Doduše, malo drugačije nego obična proleća, ali svakako nežno, mirisno i...
Intervju sa Anom Mirković
Kakva nova saznanja o nama samima i svetu nam je doneo ovaj period izolacije? Razgovarali smo o tome sa psihološkinjom Anom Mirković.
Predlog aplikacija gde roditelji i deca mogu da pronađu kreativne sadržaje?
Roditelji često izražavaju zabrinutost zbog toga što se granica digitalnog i realnog više ne prepoznaje, pogotovo u životima naše dece, koja odrastaju u sasvim novim okolnostima u odnosu na starije generacije.
Nekad i sad: Deca su kreativna i u digitalnom dobu
Digitalno doba pred roditelje je stavilo nove izazove svakog dana, jer se tehnologija toliko brzo menja da nije uvek lako snaći se, sem toga, nije retkost da se deca u novim aplikacijama i mogućnostima snalaze mnogo bolje i brže od roditelja
Moje dete mi je otkrilo čitav svet fotografije na netu
Klinci danas od malih nogu poznaju sve čari kreiranja fotki za društvene mreže i, dragi roditelji, iskoristite njihovo znanje maksimalno, bićete iznenađeni veličanstvenim svetom krativnosti koji se krije u njihovim malim prstima.
Kako aplikacija za dizajn može da poveže decu i roditelje?
Delimo sa vama ideje šta sve roditelji i deca mogu zajedno da rade koristeći aplikacije
Sačuvajte detinjstvo u filmu
Za one koji silno žele da fotke pretvore u film koji zauvek ostaje uspomena deci.
Društvene mreže su najzabavnija igraonica za odrasle
Polako izlazimo iz izolacije i vreme je da vratimo osmehe i ponovo udahnemo život. Pronašli smo nekoliko super stranica za vas, dragi roditelji, da se i vi malo zabavite i relaksirate.
Da li je kreiranje storija i postova koristan proces za dete?
Kada se dete bavi nekim aktivnostima na internetu, često se čuje roditeljski komentar kako “samo gubi vreme na tom internetu”, i kako bi trebalo da se “skloni malo od tog računara”, a postoji i omiljeno “pusti/ baci malo taj telefon”, pošto je smartfon trenutno, a verovatno i...
Ko se boji pesme još?
Lagano izlazimo iz izolacije i vraćamo se normalnom životu i eto razloga da zapevamo. Napravite malu kućnu žurku u čast proleća i izlaska na sunce, obucite se kao muzička diva, prodrmajte decu i sebe, a mi ćemo se pobrinuti za muziku.
Kreativnost i inovacije u digitalnom dobu
Sa umetnicom Tijanom Banović razgovarali smo o tome na koje načine kreativnost izražavamo u digitalnom dobu i koliko su u tom procesu važne društvene mreže i aplikacije
Intervju sa Milicom Crkvenjakov: "Hoću da svi mladi znaju da ne postoji problem koji se ne može rešiti kroz razgovor i empatiju"
Milica Crkvenjakov je dizajnerka video igara, a slobodno vreme posvećuje aktivizmu. Nedavno je pokrenula YouTube i Instagram projekat “Draga devojčice”, gde između ostalog govori o ljubavi i bezbednosti na internetu. Sa njom smo razgovarali o razlici između šale i zlostavljanja onlajn, kao...
Priča jedne mame koja je odlučila da sa Facebook-a obriše dugogodišnje prijatelje zbog uvreda
Kako su maliciozni komentari uvijeni u šalu, koji vređaju žene, rase i pamet, doveli do toga da drage ljude skinem s liste prijatelja?
Anketa: Prepoznaješ li granicu između zabave i zlostavljanja na internetu?
Kako mladi razmišljaju o komunikaciji na internetu, da li se nekad pitaju o razlici između zabave i zlostavljanja, jesu li i sami nekad bili svedoci mešanja ta dva elementa, pitali smo ih u anketi.
Super načini da prevaziđete ljutnju kad vas vređaju na društvenim mrežama
Gandi je govorio da ljutnju dobro poznaje i da je morao sam da se bori protiv želje za odmazdom u sebi. Vama može pomoći nekoliko saveta stručnih lica.
Kako da znaš šta je šala, a šta zlostavljanje?
Kad smo veoma mladi sve može da deluje zabavno, i ponekad je teško napraviti razliku između šale i zlostavljanja.
Humorom protiv uvreda
“Hrabrost je otpor strahu, ovladavanje strahom, a ne odsustvo straha.” - Mark Tven
Kako da kažeš roditeljima ako te neko uznemirava na internetu?
Kada treba da podelimo sa roditeljima stvari poput toga ko nam se sviđa, ili oko čega smo zabrinuti, obično odlučimo da prećutimo, jer, možda će misliti da je glupo, da to ustvari nije prava briga, da to što je nama bitno, recimo, šta ćemo tog dana obući nije najvažnija stvar na svetu...
Kako da prepoznamo šta jeste, a šta nije šala na internetu?
Razgovarali smo sa našim poznatim stand-up komičarem Srđanom Dinčićem o tome kako da prepoznamo gde je granica između uvrede i humora na netu.
Intervju - Demir Mekić: Zamišljam budućnost u kojoj ljudi koriste internet za ljubav, povezivanje i deljenje
Demir Mekić je sociolog i omladinski radnik kroz čije je treninge prošao veliki broj mladih. Sa njim smo razgovarali o digitalnom dobu, prijateljstvu, uspomenama iz vremena pre interneta, i budućnosti.
Da li su prijateljstva onlajn podjednako vredna kao i ona u oflajn svetu?
Digitalno vreme promenilo je ne samo naše životne navike već i način na koji shvatamo kontakte sa bliskim ljudima. Čini se da veliki broj ljudi ima više poverenja u uživo susrete i zbližavanja, posebno kada su u pitanju prijateljstva. Zbog toga istražujemo da li je prijateljstvo onlajn...
Kako su klinci promenili namenu klupa u parku
Starije generacije nostalgično jadikuju za vremenima kada su druženja bila tet-a-tet, prisna i bliska, kada se okupljalo na klupicama i pričalo o svemu i svačemu. Te klupice bile su ono što su klincima danas društvene mreže i net.
Da li nas digitalna komunikacija zaista otuđuje?
Tatjana je Onjeginu pisala pisma i srce joj je iskakalo iz grudi dok nije dobila odgovor. Kasnije smo imali fiksne telefone, srce je opet iskakalo dok smo čekali taj jedan poziv koji menja sve, a ako bi, ne daj bože, “dvojnik” zauzeo žicu, pregorevali smo od nestrpljivosti i muke. Danas je...
Klinci su na TikToku i znaju o svemu više nego mi
Mia ima 18 godina, Uroš je njen četiri godine mlađi brat. Oboje su na TikToku, trenutno najaktuelnijoj mreži kod mladih. Kada smo se spremali za razgovor, bili smo ubeđeni da ćemo dobiti klinačke razloge za obožavanje TikToka, ali su nas razuverili i naterali da pocrvenimo posle samo pet...
Kako je digitalno vreme obogatilo naša prijateljstva?
Prijateljstvo se zasniva na ljubavi, poverenju i podršci, te ključne vrednosti opstaju nepromenjene i u digitalnom dobu, ali se iskazuju kroz drugačije oblike. Evo kako je digtalno doba obogatilo naša druženja :)
Dvougao: mama i ćerka o prijateljstvu u digitalnom dobu
Kako prijateljstvo u digitalnoj eri deluje iz ugla mladih, a kako iz ugla roditelja koji pamte i “analogne” trenutke? O tome smo razgovarali sa mamom Jelenom i njenom ćerkom Anđelom, uživajte u njihovim odgovorima :)
Prijateljstva u digitalnom dobu
 Da li je i kako digitalno doba promenilo prijateljstvo razgovarali smo sa novinarom i psihologom Mišom Stojiljkovićem.
Šta deca misle o roditeljima koji im pričaju priče?
Pitamo klince da li tate i mame umeju da pričaju priče i kako se snalaze, zašto su priče važne.
Ana Jovanović i "Mamine priče": Mislim da nam je život onoliko bogat koliko priča saslušamo
Ana Jovanović je autorka knjige za decu “Mamine priče”, i direktorka Krojačeve škole. Zaljubljenica je u digitalno i u moć pripovedanja. Sa nama je podelila stavove o inspiraciji, kreativnosti i načinima na koje rastemo kroz priče.
Zašto je važno pričanje priče i koliko se promenilo?
Otkad postoji civilizacija postojalo je i pričanje priča u raznim oblicima.
Smišljam deci priče za laku noć, a oni mogu da ih menjaju zahvaljujući digitalnom svetu
Priča mame koja svake večeri smišlja priču klincima za laku noć, a onda te priče čuva na drajvu i deca mogu kad god požele da ih čitaju, menjaju, dopisuju. Tako ih podstiče da maštaju, ali i da razvijaju talente.
Saveti za roditelje: kako ispričati priču u digitalnom vremenu?
Srž pričanja priče oduvek je ista i čine je emocije, ali digitalno doba otvorilo je nove mogućnosti za kreativno izražavanje.
Jelica Greganović: “Smeh je najbolji lek protiv straha”
Srpski ženski Mark Tven. Izabrali smo ove četiri reči da vam predstavimo autorku knjiga za decu i za odrasle zbog kojih, bukvalno, stomak zaboli od smeha. “Mravac mrav”, “Zovem se mama”, “Osmeh za svaki dan”, “Pričam ti priču”, Uspavanka za miša”, “Ljubav i druge...
Kako različite generacije pričaju digitalne priče?
Nekada je pričanje priča označavalo udobnu ušuškanost na sofi i okretanje stranica knjige, ili glasno čitanje priče jednog člana porodice ostalima.
Koliko je digitalno doba promenilo način na koji pričamo priče?
Pričali smo sa Markom Dražićem iz NjuzNetaKako danas pričamo priče, šta je isto, a šta različito u odnosu na prethodne generacije.
Klinci sa TikToka su inteligentni, kreativni, duhoviti, društveno osvešćeni i pre svega - obazrivi!
Nova društvena mreža iz Kine preplavila je svet u rekordnom roku. Mi koji smo deca Fejsa, Instagrama, LinkedIna skeptično i sa dozom straha gledamo kako Generacija Z živi u novoj eri koju mi ne kapiramo. A ne kapiramo jer teško izlazimo iz zone komfora.
Odakle potiče nasilje?
“Sve potiče iz kuće”. Opšteprihvaćena floskula kojom se objašnjava sve dobro i sve loše što prezentujemo van svoja četiri zida. Po toj logici, nasilno ponašanje deteta zapravo je odraz njegovih roditelja, model po kom uči. Uglavnom i jeste tako jer deca su zaista naša ogledala.
Preporuke za roditelje i decu: kako se zaštititi od nasilja na internetu?
Nasilje na internetu može da boli podjednako, a ponekad i više nego fizičko nasilje. Brzo se širi, nije lako predvideti šta će ga izazvati ni ko stoji iza njega kada se dogodi. Mladi koji se sa tim iskustvom suočavaju možda nisu spremni da odmah potraže pomoć, a roditelji ne prepoznaju...
Šta bi danas rekao Gandi?
“Nema puta ka miru. Mir je put”.
Kako da pomognemo deci da prepoznaju nasilje i zaštite se od njega?
Kako da ragujemo na vreme i sprečimo nasilje i šta da radimo ako se ono dogodi saznajte od psihološkinje Ane Mirković
Kako ohrabriti mlade da prihvate sebe kakvi jesu?
Jedan od najvećih izazova u odrastanju je proces u kom deca treba da prihvate sebe i svoj izgled.
"Momci, ručak!" "Sad ćemo, samo da editujemo klip"
Mame i tate, ne brinite ako izrazi sa Jutjuba i iz igrica postanu kolokvijalni u vašoj kući jer to je zbog nečega dobro.
Kako da uhvatite korak sa digitalnim ubrzanjem i bolje razumete svoju decu?
Brzina života u digitalnom vremenu stavila je nove izazove pred roditelje, zato je važno da nastojite u tome da što bolje razumete svoju decu kako biste mogli da im pružite pravu podršku u svakom trenutku.
Sve dobre i loše strane printskrina
Printskrin je opcija da fotografišemo i sačuvamo ekran u koji trenutno gledamo na telefonu. On ima sjajne strane i divno je što postoji, ali takođe ima i situacija gde bi trebalo da ga upotrebljavamo oprezno i imamo na umu da ga i drugi koriste.
Minecraft je savršena igrica za razvoj motorike, kreativnost i druženja
Profesor kognitivne nauke Dafni Bavelier je sa svojim saradnicima sa univerziteta Rochester 2010. objavio studiju koja pokazuje da akcione igrice povećavaju igračima mogućnost donošenja bržih i ispravnih odluka.
“Jutjuberi imaju najbolji intro na svetu"
Stefan ima devet godina i obožava jutjubere.
Ivana Antonijević: “Roditelj koji zna da pretražuje i zna šta želi može držati pažnju i ponuditi dosta kreativnih sadržaja bilo kom uzrastu dece”
Ivana Antonijević je diplomirala na Fakultetu političkih nauka, a danas je deo tima Regional Youth Cooperation Office (RYCO). Bavi se omladinskim politikama sa posebnim naglaskom na osetljive grupe i inkluziju, i najviše uživa u trenerskom radu sa mladima.
Klinci su majstori za igrice, ali drama počinje kad padnu s bajsa
U igricama izvode neviđene vratolomije, ali kad padnu s bajsa ili u igri nastaje ozbiljna drama.
Iz ugla školaraca: kako se adaptirati na novu realnost?
Pitali smo školarce kako se adaptiraju na novu realnost, koliko koriste nove tehnologije za učenje i ko kome više pomaže – roditelji deci ili deca roditeljima?
Kako da pronađeš ravnotežu između oflajn i onlajn sveta
Onlajn i oflajn svet odavno se prepliću, što ume da bude predivno jer se razne zabavne, edukativne i umetničke stvari prelivaju iz digitalnog u “opipljivi” prostor i obrnuto, ali ponekad je potrebno obratiti posebnu pažnju na ravnotežu među njima i sagledati stvari iz drugačijeg ugla.
Šta je digitalni imunitet i kako ga razviti kod dece
Nove tehnologije znače i novo, svakodnevno, gotovo galopirajuće obrazovanje dece. Klinci već u predškolskom uzrastu uče da programiraju, snimaju klipove, surfuju po netu.
“Jao nemoj ovo da postavljaš!” - zašto nam je najvažnije kako (samo) mi izgledamo na fotografijama?
Nisu samo društvene mreže odgovorne za našu potrebu da budemo primećeni i prihvaćeni, oduvek nam je bilo važno kakvu poruku šaljemo drugima svojom pojavom. Ako se okrenemo istoriji shvatamo da je čak i pre fotografija i foto-aparata naš najbolji prijatelj bilo ogledalo koje nam je pomagalo...