Šta govore istraživanja o digitalnom nasilju?

02.oktobarBiljana Lajović, psiholog - specijalista školske psihologije

Digitalno nasilje je relativno nov oblik nasilja jer su i digitalne tehnologije u masovnoj upotrebi ne tako dugo vreme, a do nasilja dolazi jer se savremene tehnologije zloupotrebljavaju. Ova tema je vidljiva i važna za društvo u celini, a naročito za sve koji su uključeni u vaspitanje dece i mladih - roditelje, nastavnike, psihologe, pedagoge, vaspitače, jer deca i mladi su najčešći korisnici interneta.


Da bi se sagledala potreba rada na zaštiti od različitih zloupotreba digitalnih tehnologija važno je da se ima što tačniji uvid u neke ključne podatke koji nam daju pravac za delovanje i stvaranje bezbednog digitalnog prostora.
Jedan od važnih podataka je dramatičan porast broja onih koji koriste internet sa 2% u 1997. godini orijentaciono skoro 50% u 2015. godini.
Srbija se 2015. godine, uključila u međunarodno istraživanje “Deca sveta na internetu” koje se sprovodi u zemljama Evropske unije još od 2006. godine. U okviru toga, u Srbiji je sprovedeno 2016. godine istraživanje prava i mogućnosti dece i mladih od 9 do17 godina. Ono je, osim ostalog, pokazalo da su devetogodišnjaci iz Srbije počeli da koriste internet u proseku sa 5,5 godina, a sedamnaestogodišnjaci sa 10 godina, dakle sa duplo vise godina, što potvrđuje sliku o izuzetno brzom širenju korišćenja interneta.
Najobimnije, reprezentativno istraživanje je sprovedeno u Srbiji tokom novembra meseca 2012. godine na reprezentativnom uzorku u 34 osnovne i srednje škole sa teritorije čitave Srbije. Njime je obuhvaćeno ukupno 3.786 učenika, 3.078 roditelja i 1.379 nastavnika. Posebno izdvajamo podatke koji se odnose na izlaganje riziku na internetu po izjavama samih učenika. Ovi podaci su bitni jer ukazuju na potrebu intenzivnog rada sa decom i mladima na jačanju kapaciteta za zaštitu od nasilja na internetu.

Mogući rizici-ponašanja Nikada 1,2 čak i
više od 5 puta
Davao/la lične podatke osobama koje ne poznaješ lično i koje nisi uživo sreo/la 83% 17%
Ostavljao/la lične podatke na profilima ili blogovima 65% 35%
Odgovarao/la na poruke nepoznatih osoba koje hoće da uspostave kontakt s tobom 63% 37%
Na socijalnim mrežama prihvatao/la poziv za prijateljstva od osoba koje ne poznaješ lično i koje nisi uživo sreo/la 42% 58%
Komunicirao/la putem četa sa osobama koje ne poznaješ 58% 42%
Prihvatao/la sastanke sa osobama koje si upoznao/la preko interneta 89% 11%

Davao/la lične podatke osobama koje ne poznaješ lično i koje nisi uživo sreo/la

83% Nikada
17% 1,2 čak i više od 5 puta

Ostavljao/la lične podatke na profilima ili blogovima

65% Nikada
35% 1,2 čak i više od 5 puta

Odgovarao/la na poruke nepoznatih osoba koje hoće da uspostave kontakt s tobom

63% Nikada
37% 1,2 čak i više od 5 puta

Na socijalnim mrežama prihvatao/la poziv za prijateljstva od osoba koje ne poznaješ lično i koje nisi uživo sreo/la

42% Nikada
58% 1,2 čak i više od 5 puta

Komunicirao/la putem četa sa osobama koje ne poznaješ

58% Nikada
42% 1,2 čak i više od 5 puta

Prihvatao/la sastanke sa osobama koje si upoznao/la preko interneta

89% Nikada
11% 1,2 čak i više od 5 puta

Ako analiziramo odgovore na poslednje pitanje i pretvorimo procente u brojeve, možemo da kažemo da u svakom odeljenju od 30 učenika najmanje njih troje prihvata sastanak sa osobama koje upoznaje preko interneta.
Istraživanje pokazuje da digitalno nasilje utiče negativno na decu i mlade ukoliko ga dožive, tako da:

93% oseća tugu/depresiju, anksioznost, beznađe

31% se oseća vrlo uznemireno

19% povređeno

18% postiđeno

39% podbacuje u školi

27% pokazuje znake delinkventnog ponašanja


Ovo, kao i druga istraživanja, pomažu nam da sagledamo svu složenost upotrebe savremenih tehnologija – velika dostupnost, novi vidovi komunikacije, učenja i zabave, ali i neophodnost razvijanja i primene konstruktivnog, kvalitetnog korišćenja interneta i zaštite od raznovrsnih rizika i nasilja.

Podaci kojima raspolažemo ukazuju da mlađa deca prvenstveno koriste internet za zabavu: igranje igrica, gledanje spotova, serija, filmova, slušanje muzike i drugo, a starija deca najviše koriste društvene mreže. U socijalne mreže u Srbiji je uključeno duplo više dece nego što je na odgovarajućem uzrastu evropski prosek.

Korišćenje savremenih tehnologija na sve mlađem uzrastu i to u neformalnom kontekstu ne doprinosi pravom, suštinskom razvoju digitalne pismenosti koja je jedna od bitnih savremenih kompetencija potrebna za uključenost i funkcionisanje u savremenom svetu. Sastavni deo digitalne pismenosti je i razvijanje kulture bezbednog korišćenja internta. Jedan od načina za njeno razvijanje je i uključivanje sadržaja i aktivnosti vezanih za ovu oblast u formalno obrazovanje, kao što je učinjeno kroz uvođenje predmeta Informatika i računarstvo u osnovnim školama.

Prednosti i dobrobiti korišćenja savremenih tehnologija su brojne i važno je da deca koja ih koriste budu informisana, uključena i bezbedna. Odrastanje u i uz digitalni svet traži određena, specifična znanja i veštine, kao i razvijanje pozitivnog sistema vrednosti, naročito ako znamo da deca i mladi nisu u potpunosti svesni svoje ranjivosti, ali i odgovornosti. Neophodno je da nauče specifičnosti komunikacije na interentu, što će im pomoći da nauče kako da se bezbedno "kreću" u digitalnom svetu i da budu u prilici da koriste internet za razvoj i napredovanje.

TAGS
SHARE WITH
Slične teme
Saveti za bezbedno korišćenje interneta
Zaštita dece na internetu je izuzetno važna i u porodičnom okruženju. Podrazumeva fizičku, psihičku i moralnu bezbednost maloletnih lica tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti na internetu, kao što je pretraživanje informacija preko bezbednih pretraživača, surfovanje, četovanje...
Onlajn igralište
U razgovoru sa roditeljima često čujemo žalbe sa prizvukom nemoći: “Ako bismo mu dozvolili, naše dete bi ceo dan provelo na Internetu, ne ispuštajući iz ruku mobilni telefon.” Roditelji vrlo dobro znaju da je svet sasvim lepo funkcionisao i bez pametnih mobilnih telefona i pristupa...
Naučite decu da iskoriste prednosti tehnologija, a rizike izbegnu na pravi način
U modernom društvu digitalna kultura je sadašnjost i budućnost naše dece. Međutim, deci su potrebni odrasli da ih nauče kako da se na smislen i bezbedan način ponašaju u digitalnom okruženju. Identična pravila vaspitavanja važe kako u svakodnevnom, tako i u digitalnom okruženju.
Moja Vajber grupa
Maja ima osam godina. Zbog stomačnog virusa nije išla u školu nekoliko dana, a onda je dobila upalu grla i temperaturu, tako da se nastavilo njeno odsustvovanje iz škole. Preko Vajber grupe njenog odeljenja sa jednom drugaricom je, uz podsticanje mame, razmenjivala informacije o domaćim...
Kako proceniti koje video igrice i aplikacije odgovaraju uzrastu deteta?
U današnjem savremenom društvu, video igrice su deo odrastanja svakog deteta. Iako su mišljenja stručnjaka i javnosti podeljena oko toga da li su i koliko video igrice možda štetne za neke aspekte razvoja deteta, ili su pak neophodne za razvoj digitalnih i ostalih kompetencija savremenog...
Kako do digitalne pismenosti dece
Kada govorimo o veštinama digitalnog doba mislimo i na veštine za bezbedno i konstruktivno korišćenje digitalne tehnologije. U stručnoj literaturi za označavanje ovih veština koristimo termin digitalna pismenost i digitalna kompetencija. Digitalna pismenost, osim tehničkih znanja i...
Kako da digitalno vaspitamo našu decu?
Svet u kome živimo se ubrzano menja, a digitalna tehnologija dobija sve značajniju ulogu u životu dece prožimajući njihove svakodnevne aktivnosti. Korišćenje digitalne tehnologije i interneta povlači za sobom brojne rizike kao što je izloženost štetnim sadržajima, digitalno nasilje...
Internet nasilnici - rečnik termina
Roditelji često ne znaju na koje sve načine, odnosno teme mogu da razgovaraju sa svojom decom, kako da započnu razgovor, kako da ga održe, a da ne naiđu na zid, na odbijanje, na negodovanje. Nekada razgovor sa decom o novim terminima i njihovim značenjima koja su nastala sa pojavom internet...
Šta moje dete radi onlajn?
Internet. Šta je to internet danas? Definitivno, to je nov član porodice kojeg postajemo svesniji onog trenutka kada naše dete/deca počinju da provode više vremena sa njim nego sa nama.  Zatvaranje u sobu, slušalice na ušima, mobilni u rukama, pa čak i kada idu u toalet, brzo...
Šta možemo da očekujemo od škole u prevenciji digitalnog nasilja?
Mada je zakonima i podzakonskim aktima koji se primenjuju u obrazovno-vaspitnim ustanovama svako nasilje zabranjeno i zaposleni su uvek u obavezi da reaguju, pitanja koja se često postavljaju kada je reč o digitalnom nasilju su: da li škola treba da reaguje? Ako treba, kada to treba da čini i...
Udružite se sa decom u digitalnom svetu
Za generacije koje su rođene i odrastaju u eri interneta i digitalnih tehnologija, američki tehnolog Mark Prenski skovao je naziv „digitalni urođenici“. Nadalje, razni autori smislili su brojne druge nazive: „net generacije“, „Gugl generacije“, „generacije instant poruka“...
10 stvari o računarima koje sigurno niste znali
Računari tj. kompjuteri postаli su veomа vаžаn deo nаšeg svakodnevnog životа. Ovа mаšinа promenilа je nаše živote nа mnogo nаčinа, a ovo su samo neke od pojedinosti koje o njoj nismo znali:
Top lista srpskih muzeja na internetu
Nema sumnje da muzeji predstavljaju nezaobilaznu komponentu svih obrazovnih sistema do danas. Internet nam daje mogućnost da zavirimo u neprocenjive riznice iz svoje sobe. Pa da krenemo:
Kako i kada su nastali emotikoni?
Emotikon (engl. emoticon, od reči emotion = emocijа, osećаnje i icon = ikonа, ikonicа) je likovni i grаfički prikаz ljudskog lica kojim se izrаžаvаju osećanja.
Da li ste znali da je blutut (bluetooth) tehnologija dobila ime po jednom kralju?
Pojavom savremenih mobilnih telefona blutut tehnologija je u širokoj primeni. Svi moderni telefoni današnjice, laptopovi, a i druge tehnološke spravice, opremljene su tehnologijom koja se zove blutut.
Zašto Google logotip ponekad izgleda drugačije - da li znate šta je to Google doodles?
Velika većina ljudi na svetu koristi Google pretraživač za istraživanje interneta - čak oko 90% svih pretraga se izvrši ovim pretraživačem. Jednostavna početna strana ovog pretraživača u suštini sastoji se samo od logotipa kompanije Google i polja za pretragu. Ako često koristite ovaj...
Istorija društvenih mreža: kako je sve počelo?
Da li se sećate vremena pre društvenih mreža? Vremena kada je pojam „društvena mreža“ stvarno značio mrežu međusobno povezanih ljudi koji se druže u stvarnom svetu?