Saveti za bezbedno korišćenje interneta

02.oktobarIrena Mučibabić - pedagog

Zaštita dece na internetu je izuzetno važna i u porodičnom okruženju. Podrazumeva fizičku, psihičku i moralnu bezbednost maloletnih lica tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti na internetu, kao što je pretraživanje informacija preko bezbednih pretraživača, surfovanje, četovanje, korišćenje društvenih mreža, online igrice i slično. Treba razmišljati kako svoju decu da zaštitimo od neprimerenih sadržaja, negativnih efekata i situacija koje mogu da se dese u tom virtuelnom svetu.



Evo nekoliko saveta koji mogu pomoći roditeljima da kroz razgovor sa sopstvenom decom utiču na veću bezbednost u ovom virtuelnom svetu:


    • • Važno je da svi u porodici koriste pretraživače koji imaju svoje zaštitne sisteme, kao što su Google Chrome, Mozilla Firefox, Opera, Internet Explorer. Ovi pretraživači kontinurano rade na obezbeđivanju bezbednijeg onlajn okruženja, jer se broj korisnika svakodnevno povećava, a sa tim brojem bezbednost je sve više ugrožena.


    • • Za otvaranje profila na društvenim mrežama neophodno je ukazati deci da je potrebno da imaju određen broj godina. Većina društvenih mreža navodi 13 godina kao donju granicu kalendarskog uzrasta za otvaranje profila, upravo zbog toga što se stepen lične bezbednosti povećava sa godinama i u onlajn okruženju. Deca treba da budu osposobljena da se koliko toliko staraju o svojoj bezbednosti i u onlajn okruženju.


    • • Naši profili bi trebalo da su bezbedni na bilo kojoj društvenoj mreži. Informišite se na koje sve načine možete da obezbedite kako svoje tako i profile vaše dece. Svaka društvena mreža daje mogućnost prijave nepoželjnih poruka i blokiranja. U razgovoru sa decom neophodno je ukazivati da u situacijama koje su im nepoznate i uznemirujuće obavezno potraže pomoć od starijih članova porodice. Mada i pored činjenice da je profil na nekoj društvenoj mreži osiguran od javnog uvida, treba decu savetovati da imaju na umu da prijatelji naših prijatelja bez problema i u ovim situacijama mogu posmatrati naše profile i preuzimati podatke. Upravo zbog ovoga svaki profil se može naći u nebezbednom okruženju.


    • • Jednom objavljena fotografija ili rečenica (status, komentar) na nekoj društvenoj mreži ne može da se trajno izbriše. Može se naći u pretragama čak i posle uklanjanja. Važno je ukazivati deci i na ovu činjenicu, a zajedničke konsultacije oko toga šta može da se objavi na internetu u velikoj meri smanjuje mogućnost zloupotrebe postavljenih statusa ili fotografija.

      Kako bi se deca zaštitila, važno je da paze i kome sve šalju svoje fotografije. Njih treba slati samo osobama kojima verujemo, mada je najbolje kada se deca konsultuju sa roditeljima ili starijim ukućanima o tome koliko je bezbedno to što planiraju da urade.


    • • Pri četovanju i slanju brzih poruka deca treba da koriste veb-sajtove za mlade, najbolje one koje imaju nekoga ko nadgleda sadržaj četovanja, kako bi bili bezbedniji. Imajte u vidu da je malo ovakvih sajtova, zato ukazujte deci da budu oprezna u elektronskoj komunikaciji i davanju informacija.


    • • Zašto nije dobro slati poruke, fotografije, snimke ili drugi materijal koji nekome može naškoditi? Zato što ovakva komunikacija stavlja pojedinca u nebezbednu situaciju, koja lako može da sklizne u digitalno nasilje.


    • • Decu treba naučiti kako da odbiju i blokiraju poruke nepoznatih osoba. Svaka društvena mreža daje mogućnost blokiranja i odbijanja komunikacije sa nepoznatim osobama. Istražite zajedno sa decom kako odbiti i blokirati nepoznate osobe.


    • • U razgovoru sa decom neophodno je ukazivati i na to da se mogu naći u situaciji da nepoznate osobe hoće da uspostave bilo kakav kontakt sa njima, jer iako profili nisu javni, svako može da pošalje poruku svakome.


    • • Deca često ne razmišljaju o tome da li osobe koje ne poznaju treba da budu njihovi prijatelji. Naravno da ne. Ovo pravilo je važno za bezbednost na internetu. Prodiskutujte sa decom o tome. Važno je isticati u razgovoru sa decom da ne prihvataju sastanke sa nepoznatim osobama, jer oni ne mogu nikako biti drugovi vašoj deci, naprotiv, mogu se naći u veoma opasnoj situaciji, pa je važno da i vi znate ko pokušava da uspostavi kontakt sa vašim detetom, jer možda je potrebno prijaviti uznemiravanje policiji.


    • • Poslednjih godina sve popularniji su ,,izazovi’’ na društvenim mrežama. Deca, ne razmišljajući o posledicama i zarad prijateljstva sa vršnjacima, često se odluče da ispune zadatak kroz ,,izazov’’. I ovakve situacije mogu detetu narušiti bezbednost na internetu. Zato je najbolje ne prihvatati ,,izazove’’.


    • • Kako bi svi u porodici bili bezbedni, sa decom treba razgovarati i o tome koliko je važno da ne razmenjuju prave adrese i brojeve telefona tokom bilo kakvog četovanja, jer neko može to zloupotrebiti i dete, kao i celu porodicu, staviti u nebezbednu situaciju. Decu treba savetovati kako bi im bezbednost na internetu bila što veća da je važno i to da ne objavljuju informacije o drugovima i drugaricama i dragim osobama, da ne preuzimaju fotografije i dokumenta od nepoznatih osoba i da obavezno ovakve situacije prijave roditeljima.


    • • Komunikacija putem veb kamere treba da je fokusirana samo na nama poznate osobe, a kada je ne koristimo, poželjno je da bude isključena kako se ne bi našli u nekoj rizičnoj situaciji da nas neko snima, i da te snimke postavlja javno.


  • • I naravno, ukoliko ništa ne radimo na internetu, nema potrebe da smo konektovani non-stop.


Bezbednost je najvažnija, i u razgovoru sa decom neophodno je ukazivati da se ne ustručavaju da zatraže pomoć od roditelja ili neke druge osobe u koju imaju poverenja kako bi povećali svoju bezbednost u onlajn okruženju.

TAGS keyword 1
SHARE WITH
Slične teme
Onlajn igralište
U razgovoru sa roditeljima često čujemo žalbe sa prizvukom nemoći: “Ako bismo mu dozvolili, naše dete bi ceo dan provelo na Internetu, ne ispuštajući iz ruku mobilni telefon.” Roditelji vrlo dobro znaju da je svet sasvim lepo funkcionisao i bez pametnih mobilnih telefona i pristupa...
Naučite decu da iskoriste prednosti tehnologija, a rizike izbegnu na pravi način
U modernom društvu digitalna kultura je sadašnjost i budućnost naše dece. Međutim, deci su potrebni odrasli da ih nauče kako da se na smislen i bezbedan način ponašaju u digitalnom okruženju. Identična pravila vaspitavanja važe kako u svakodnevnom, tako i u digitalnom okruženju.
Moja Vajber grupa
Maja ima osam godina. Zbog stomačnog virusa nije išla u školu nekoliko dana, a onda je dobila upalu grla i temperaturu, tako da se nastavilo njeno odsustvovanje iz škole. Preko Vajber grupe njenog odeljenja sa jednom drugaricom je, uz podsticanje mame, razmenjivala informacije o domaćim...
Kako proceniti koje video igrice i aplikacije odgovaraju uzrastu deteta?
U današnjem savremenom društvu, video igrice su deo odrastanja svakog deteta. Iako su mišljenja stručnjaka i javnosti podeljena oko toga da li su i koliko video igrice možda štetne za neke aspekte razvoja deteta, ili su pak neophodne za razvoj digitalnih i ostalih kompetencija savremenog...
Kako do digitalne pismenosti dece
Kada govorimo o veštinama digitalnog doba mislimo i na veštine za bezbedno i konstruktivno korišćenje digitalne tehnologije. U stručnoj literaturi za označavanje ovih veština koristimo termin digitalna pismenost i digitalna kompetencija. Digitalna pismenost, osim tehničkih znanja i...
Kako da digitalno vaspitamo našu decu?
Svet u kome živimo se ubrzano menja, a digitalna tehnologija dobija sve značajniju ulogu u životu dece prožimajući njihove svakodnevne aktivnosti. Korišćenje digitalne tehnologije i interneta povlači za sobom brojne rizike kao što je izloženost štetnim sadržajima, digitalno nasilje...
Internet nasilnici - rečnik termina
Roditelji često ne znaju na koje sve načine, odnosno teme mogu da razgovaraju sa svojom decom, kako da započnu razgovor, kako da ga održe, a da ne naiđu na zid, na odbijanje, na negodovanje. Nekada razgovor sa decom o novim terminima i njihovim značenjima koja su nastala sa pojavom internet...
Šta govore istraživanja o digitalnom nasilju?
Digitalno nasilje je relativno nov oblik nasilja jer su i digitalne tehnologije u masovnoj upotrebi ne tako dugo vreme, a do nasilja dolazi jer se savremene tehnologije zloupotrebljavaju. Ova tema je vidljiva i važna za društvo u celini, a naročito za sve koji su uključeni u vaspitanje dece i...
Šta moje dete radi onlajn?
Internet. Šta je to internet danas? Definitivno, to je nov član porodice kojeg postajemo svesniji onog trenutka kada naše dete/deca počinju da provode više vremena sa njim nego sa nama.  Zatvaranje u sobu, slušalice na ušima, mobilni u rukama, pa čak i kada idu u toalet, brzo...
Šta možemo da očekujemo od škole u prevenciji digitalnog nasilja?
Mada je zakonima i podzakonskim aktima koji se primenjuju u obrazovno-vaspitnim ustanovama svako nasilje zabranjeno i zaposleni su uvek u obavezi da reaguju, pitanja koja se često postavljaju kada je reč o digitalnom nasilju su: da li škola treba da reaguje? Ako treba, kada to treba da čini i...
Udružite se sa decom u digitalnom svetu
Za generacije koje su rođene i odrastaju u eri interneta i digitalnih tehnologija, američki tehnolog Mark Prenski skovao je naziv „digitalni urođenici“. Nadalje, razni autori smislili su brojne druge nazive: „net generacije“, „Gugl generacije“, „generacije instant poruka“...
10 stvari o računarima koje sigurno niste znali
Računari tj. kompjuteri postаli su veomа vаžаn deo nаšeg svakodnevnog životа. Ovа mаšinа promenilа je nаše živote nа mnogo nаčinа, a ovo su samo neke od pojedinosti koje o njoj nismo znali:
Top lista srpskih muzeja na internetu
Nema sumnje da muzeji predstavljaju nezaobilaznu komponentu svih obrazovnih sistema do danas. Internet nam daje mogućnost da zavirimo u neprocenjive riznice iz svoje sobe. Pa da krenemo:
Kako i kada su nastali emotikoni?
Emotikon (engl. emoticon, od reči emotion = emocijа, osećаnje i icon = ikonа, ikonicа) je likovni i grаfički prikаz ljudskog lica kojim se izrаžаvаju osećanja.
Da li ste znali da je blutut (bluetooth) tehnologija dobila ime po jednom kralju?
Pojavom savremenih mobilnih telefona blutut tehnologija je u širokoj primeni. Svi moderni telefoni današnjice, laptopovi, a i druge tehnološke spravice, opremljene su tehnologijom koja se zove blutut.
Zašto Google logotip ponekad izgleda drugačije - da li znate šta je to Google doodles?
Velika većina ljudi na svetu koristi Google pretraživač za istraživanje interneta - čak oko 90% svih pretraga se izvrši ovim pretraživačem. Jednostavna početna strana ovog pretraživača u suštini sastoji se samo od logotipa kompanije Google i polja za pretragu. Ako često koristite ovaj...
Istorija društvenih mreža: kako je sve počelo?
Da li se sećate vremena pre društvenih mreža? Vremena kada je pojam „društvena mreža“ stvarno značio mrežu međusobno povezanih ljudi koji se druže u stvarnom svetu?
Da li znate da je danas međunarodni dan nenasilne komunikacije?
Sa psihološkinjom Anom Mirković, razgovarali smo o komunikaciji, porukama, i odgovornosti za sadržaj koji delimo na internetu. Njeni saveti mogu da budu dragoceni i za decu i za roditelje.
Šta selfi zaista govori o nama?
Kada ste poslednji put napravili selfi ili videli vaše dete da to čini?   Verovatno maločas, ako niste među onima koji se selfija, ili sebića užasavaju. Tokom dana ponekad napravimo i desetak selfija, i pre nego što osudimo one koji se redovno fotkaju nije loše da razmislimo šta...
Ceo svet je pozornica: Naučite dete da uči na netu
Internet je pun mogućnosti za sticanje novih znanja i poznanstava. Ali, važno je da se prvo roditelji edukuju i da zatim nauče decu da na pozitivan način koriste prednosti interneta.
Roditelji vs Jutjuberi: Ko zaista vaspitava vašu decu?
Za razliku od zvezda koje su stvarali tradicionalni mediji (štampa, radio, televizija), nove zvezde su u direktnijoj komunikaciji i interakciji sa svojim pratiocima, što njihov odnos podiže na drugi, bliskiji nivo, objašnjavaju psiholozi.
Kada je pravo vreme da pustite dete u digitalni svet?
Sigurno vam se sto puta desilo da vam je lakše da date detetu igricu, mobilni i net jer ste umorni, nervozni i bez snage. To je sasvim OK jer ste živo biće, ali važno je da u tome budete umereni I informisani.
Saveti za roditelje: Kako prepoznati da je vaše dete žrtva digitalnog nasilja, kako da reagujete, kome da se obratite?
Ne možete i ne treba da im zabranite korišćenje tehnologije. Ali, možete ih naučiti da se čuvaju.
Da li se čujemo
Šta se desi na netu, ostaje na netu: Opasnost printskrina (ne mora da bude strašno kao što zvuči)
Kada šaljemo sadržaj prijateljima, poznanicima, ili jednostavno pišemo novi post za društvene mreže, osećamo mnogo toga. Nekad smo ljuti i zabrinuti, nekad smo toliko srećni da nam se čini da letimo. Kako god bilo, važno je da se setimo da iako imamo kontrolu nad sadržajem koji stvaramo i...
Dogodilo se na današnji dan
Na današnji dan pre pedeset godina pokrenuta je revolucija u komunikaciji
Kako da bolje razumemo šta danas znači biti dete?
Koliko često pitate svoje dete o čemu razmišlja i šta želi? Kao roditelji, često smo skloni da svoja očekivanja i želje projektujemo na dete, jer imamo osećaj da znamo šta je najbolje. Međutim, mnogo više možete da učinite ako razgovarate sa svojim detetom, nego ako pretpostavljate na...
Ako u porodici nema tolerancije, ne tražite je ni od deteta
Kako da stvorimo harmoničan dom, dobre porodične odnose i ohrabrimo dete da toleranciju razume učeći je od nas?
Tolerancija I smartfon
Najbolji način da dete pravilno koristi internet, smartfon i tehnologiju uopšte je da ima dobar primer u vama, i da oseća slobodu da sa vama podeli stvari koje smatra važnim. Možda ne razumemo jedni druge uvek, ali ako neke rečenice u komunikaciji promenimo, mnogo toga može da bude bolje.
Znate li koja su osnovna ljudska prava?
Konvencija o ljudskim pravima uglavnom nije baš prvi izbor za čitalačku lektiru ni roditeljima ni deci. Zato smo izdvojili nekoliko ključnih članova koji mogu da nam pomognu da bolje razumemo i poštujemo prava i potrebe onih koje volimo.
Najvažnije pravo deteta je pravo na izbor
Ne postoji biće ranjivije, osetljivije ni lepše na svetu od deteta. Oni su univerzalna lepota satkana od naivnosti, dobrote radosti. Kada novo biće stigne na ovaj svet, on postaje lepši. Tu lepotu čini sloboda da dete postane slobodno, nesputano i okruženo ljubavlju.
Kako da budete na istoj talasnoj dužini sa tinejdžerima?
Najdžel Lata, dečji psiholog i terapeut, koji više od dvadeset godina radi sa najproblematičnijom decom, i sam otac, kaže: „Ljudi kažu da je adolescencija razvojna faza, ali je to samo legenda. Adolescencija je više poput neke mentalne bolesti“. Da biste nepovređeni izašli iz te faze...
Da li je DA uvek pravi odgovor?
Deca su povodljiva i često ih strah blokira kada su napadnuti ili se od njih traži nešto sa čim se ne slažu, ne žele. Važno je naučiti ih da budu tolerantni do izvesne granice, ali i da umeju da kažu NE bez straha.
Kad tolerancija ustupi mesto anarhiji
Dečja prava sve su veća i raniji modeli vaspitavanja ne da nisu poželjni, već su i kažnjivi zakonom. Šta podrazumeva tolerancija? Dokle deca mogu da idu i kada suviše tolerancije postaje anarhija?
Kviz - Koliko ste tolerantni?
Toleranto ponašanje na netu i empatija
“Ne osuđuj drugog čoveka pre nego što si hodao u njegovim cipelama”, kaže indijanska poslovica. Empatija je sposobnost razumevanja tuđih iskustava, osećaja i stavova, bez obzira na to da li se slažete sa njima. Danas je empatije sve manje, a nerazumevanja sve više, a najčešće žrtve...
Mali priručnik za ljudska prava
Kada kažemo “ljudska prava” to može da deluje komplikovano. Zato smo napravili mali priručnik da saznamo o načinima na koje možemo da ih primenimo u komunikaciji sa ljudima oko nas. :)
Konvencija o pravima deteta- obavezna lektira za mame i tate
Detinjstvo danas nije isto kao pre 50 godina. Još je dalje od onoga što su naše bake i deke pod detinjstvom podrazumevale. Dete više nije samo inventar u porodici, koji ćuti kad odrasli pričaju, koji se ne pita o važnim odlukama, čiji je jedini posao da ide u školu i da se igra.