Da li znate da je danas međunarodni dan nenasilne komunikacije?

02. oktobarDA LI STE ZNALI?

Sa psihološkinjom Anom Mirković, razgovarali smo o komunikaciji, porukama, i odgovornosti za sadržaj koji delimo na internetu. Njeni saveti mogu da budu dragoceni i za decu i za roditelje.



Kada kucamo poruku može da se dogodi da onaj kome je namenjena pogrešno razume sadržaj - na primer, ako nema smajlija, misliće da smo ljuti. Kako da napišemo poruku koja prenosi tačno ono što smo želeli?


Kakav utisak će sagovornik kreirati o nama najviše zavisi od neverbalne komunikacije (gestova lica, pokreta ruku, govora tela, naše intonacije), a manje od onoga što izgovaramo. U pisanoj komunikaciji nema neverbalnih elemenata komunikacije, a emotikoni nam služe da ih nadomestimo i da pošaljemo smajli svaki put kada bismo razvukli usne u osmeh, tužić u svim onim situacijama kada smo tužni, a tu je i na desetine drugih koji treba najbolje da približe sagovorniku naše psihološko stanje ☺ Pa ipak, mislim da ne možemo uvek pisati poruke koje potpuno tačno pokazuju naše želje i namere. Kao što u direktnoj komunikacije često dođe do šuma, pa je neophodno dodatno pojašnjavati šta smo želeli da kažemo, tako i u pisanoj digitalnoj komunikaciji moramo biti spremni da investiramo vreme i energiju u definisanje poruke i potom proveriti (nekada i više puta) da li je ona imala efekat kakav smo želeli.


Šta je najbolje da pošaljemo nekome kada smo preplavljeni emocijama zbog nekog događaja ili situacije koju delimo, bilo da smo ljuti ili srećni? Da li je nekada dobra ideja ostaviti da poruka sačeka jutro kada smo mirniji?


Uvek je dobro sačekati da se emocije malo stišaju, ali kako je sreća veća, a tuga manja kada se podeli sa dragom osobom - svi smo skloni da šaljemo poruke kada smo najviše preplavljeni emocijama. Trebalo bi sačekati sa slanjem poruke kada smo baš mnogo ljuti, ali jako je teško iskontrolisati tu emocije, pa smo skloni da napišemo nešto što ne mislimo i iza čega nećemo zauvek stajati. Problem sa pisanom komunikacijom je što sve ostaje zauvek zabeleženo i što poruke koje pošaljemo mogu ponovo i ponovo (i ponovo) da se čitaju i da svaki put donesu novu dozu uznemirenosti onom ko ih čita ☹


Šta se dešava sa svim tim audio / slikovnim / video porukama koje napravimo? Da li one nestaju?


Svaka poruka koju pošaljemo, bilo da je u pitanju tekstualna poruka, slika ili video, zauvek ostaju zabeleženi i čak i ako se mi predomislimo i izbrišemo neki sadržaj, ne znamo da li ga je osoba kojoj smo slali - sačuvala. Internet pamti sve i to nas čini dodatno odgovornim za sve što ćemo nekom poslati.


Sva odgovornost kada šaljemo poruku jeste na nama, ali ponekad je teško to bolje razumeti bez primera. Šta sve naša odgovornost podrazumeva?


U svakom procesu komunikacije, sva odgovornost je na pošiljaocu poruke, na osobi koja kreira tekst, fotografiju ili video. Ukoliko nas naš sagovornik dobro razume, znači da smo odabrali pravu poruku, poslali je u pravom trenutku, preko pravog kanala komunikacije. Ukoliko nas naš sagovornik ne razume, odgovornost je opet naša - nismo adekvatno definisali poruku ili nismo odabrali pravo vreme i pravi kanal. Odgovornost je nekada teško prihvatiti jer je uvek lakše optužiti drugu stranu da nije pažljivo slušala, loše nas je razumela ili je bila nezainteresovana. Ako mi želimo da ostvarimo komunikaciju - moramo učiniti sve da sagovornika motivišemo da nas pažljivo sluša, potpuno nas razume i zainteresuje se za “našu” temu.


Koje su posledice naše šale ili bilo čega što nam se čini zabavnim u komunikaciji, a zapravo može jako da povredi osobe sa druge strane?


Šala služi da nas nasmeje i neophodno je da bude smešna. Ako naša šala povređuje osobu kojoj je upućena, onda to nikako nije smešno. Dakle, nema ni šale. Jako je važno voditi računa o tome kakvi su efekti naših poruka i da li je reakcija naših sagovornika onakva kakva treba da bude. Reakcija na šalu mora biti smeh. Ako nismo nasmejali sagovornika, moramo preuzeti odgovornost i promeniti način komunikacije ☺


Na šta treba uvek da obratimo pažnju kada pišemo novu poruku?


Pre nego što nešto napišemo, treba dobro da razmislimo da li je to što želimo da kažemo učtivo, da li je istinito i da li je neophodno da to saopštimo nekom putem kanala digitalne komunikacije (putem društvenih mreža, emaila, Vibera…). Ukoliko je bar jedan odgovor na ova tri pitanja NE, razmislite još jednom pre nego što napišete ☺

TAGS
SHARE WITH
Slične teme
Saveti za bezbedno korišćenje interneta
Zaštita dece na internetu je izuzetno važna i u porodičnom okruženju. Podrazumeva fizičku, psihičku i moralnu bezbednost maloletnih lica tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti na internetu, kao što je pretraživanje informacija preko bezbednih pretraživača, surfovanje, četovanje...
Onlajn igralište
U razgovoru sa roditeljima često čujemo žalbe sa prizvukom nemoći: “Ako bismo mu dozvolili, naše dete bi ceo dan provelo na Internetu, ne ispuštajući iz ruku mobilni telefon.” Roditelji vrlo dobro znaju da je svet sasvim lepo funkcionisao i bez pametnih mobilnih telefona i pristupa...
Naučite decu da iskoriste prednosti tehnologija, a rizike izbegnu na pravi način
U modernom društvu digitalna kultura je sadašnjost i budućnost naše dece. Međutim, deci su potrebni odrasli da ih nauče kako da se na smislen i bezbedan način ponašaju u digitalnom okruženju. Identična pravila vaspitavanja važe kako u svakodnevnom, tako i u digitalnom okruženju.
Moja Vajber grupa
Maja ima osam godina. Zbog stomačnog virusa nije išla u školu nekoliko dana, a onda je dobila upalu grla i temperaturu, tako da se nastavilo njeno odsustvovanje iz škole. Preko Vajber grupe njenog odeljenja sa jednom drugaricom je, uz podsticanje mame, razmenjivala informacije o domaćim...
Kako proceniti koje video igrice i aplikacije odgovaraju uzrastu deteta?
U današnjem savremenom društvu, video igrice su deo odrastanja svakog deteta. Iako su mišljenja stručnjaka i javnosti podeljena oko toga da li su i koliko video igrice možda štetne za neke aspekte razvoja deteta, ili su pak neophodne za razvoj digitalnih i ostalih kompetencija savremenog...
Kako do digitalne pismenosti dece
Kada govorimo o veštinama digitalnog doba mislimo i na veštine za bezbedno i konstruktivno korišćenje digitalne tehnologije. U stručnoj literaturi za označavanje ovih veština koristimo termin digitalna pismenost i digitalna kompetencija. Digitalna pismenost, osim tehničkih znanja i...
Kako da digitalno vaspitamo našu decu?
Svet u kome živimo se ubrzano menja, a digitalna tehnologija dobija sve značajniju ulogu u životu dece prožimajući njihove svakodnevne aktivnosti. Korišćenje digitalne tehnologije i interneta povlači za sobom brojne rizike kao što je izloženost štetnim sadržajima, digitalno nasilje...
Internet nasilnici - rečnik termina
Roditelji često ne znaju na koje sve načine, odnosno teme mogu da razgovaraju sa svojom decom, kako da započnu razgovor, kako da ga održe, a da ne naiđu na zid, na odbijanje, na negodovanje. Nekada razgovor sa decom o novim terminima i njihovim značenjima koja su nastala sa pojavom internet...
Šta govore istraživanja o digitalnom nasilju?
Digitalno nasilje je relativno nov oblik nasilja jer su i digitalne tehnologije u masovnoj upotrebi ne tako dugo vreme, a do nasilja dolazi jer se savremene tehnologije zloupotrebljavaju. Ova tema je vidljiva i važna za društvo u celini, a naročito za sve koji su uključeni u vaspitanje dece i...
Šta moje dete radi onlajn?
Internet. Šta je to internet danas? Definitivno, to je nov član porodice kojeg postajemo svesniji onog trenutka kada naše dete/deca počinju da provode više vremena sa njim nego sa nama.  Zatvaranje u sobu, slušalice na ušima, mobilni u rukama, pa čak i kada idu u toalet, brzo...
Šta možemo da očekujemo od škole u prevenciji digitalnog nasilja?
Mada je zakonima i podzakonskim aktima koji se primenjuju u obrazovno-vaspitnim ustanovama svako nasilje zabranjeno i zaposleni su uvek u obavezi da reaguju, pitanja koja se često postavljaju kada je reč o digitalnom nasilju su: da li škola treba da reaguje? Ako treba, kada to treba da čini i...
Udružite se sa decom u digitalnom svetu
Za generacije koje su rođene i odrastaju u eri interneta i digitalnih tehnologija, američki tehnolog Mark Prenski skovao je naziv „digitalni urođenici“. Nadalje, razni autori smislili su brojne druge nazive: „net generacije“, „Gugl generacije“, „generacije instant poruka“...
10 stvari o računarima koje sigurno niste znali
Računari tj. kompjuteri postаli su veomа vаžаn deo nаšeg svakodnevnog životа. Ovа mаšinа promenilа je nаše živote nа mnogo nаčinа, a ovo su samo neke od pojedinosti koje o njoj nismo znali:
Top lista srpskih muzeja na internetu
Nema sumnje da muzeji predstavljaju nezaobilaznu komponentu svih obrazovnih sistema do danas. Internet nam daje mogućnost da zavirimo u neprocenjive riznice iz svoje sobe. Pa da krenemo:
Kako i kada su nastali emotikoni?
Emotikon (engl. emoticon, od reči emotion = emocijа, osećаnje i icon = ikonа, ikonicа) je likovni i grаfički prikаz ljudskog lica kojim se izrаžаvаju osećanja.
Da li ste znali da je blutut (bluetooth) tehnologija dobila ime po jednom kralju?
Pojavom savremenih mobilnih telefona blutut tehnologija je u širokoj primeni. Svi moderni telefoni današnjice, laptopovi, a i druge tehnološke spravice, opremljene su tehnologijom koja se zove blutut.
Zašto Google logotip ponekad izgleda drugačije - da li znate šta je to Google doodles?
Velika većina ljudi na svetu koristi Google pretraživač za istraživanje interneta - čak oko 90% svih pretraga se izvrši ovim pretraživačem. Jednostavna početna strana ovog pretraživača u suštini sastoji se samo od logotipa kompanije Google i polja za pretragu. Ako često koristite ovaj...
Istorija društvenih mreža: kako je sve počelo?
Da li se sećate vremena pre društvenih mreža? Vremena kada je pojam „društvena mreža“ stvarno značio mrežu međusobno povezanih ljudi koji se druže u stvarnom svetu?
Šta selfi zaista govori o nama?
Kada ste poslednji put napravili selfi ili videli vaše dete da to čini?   Verovatno maločas, ako niste među onima koji se selfija, ili sebića užasavaju. Tokom dana ponekad napravimo i desetak selfija, i pre nego što osudimo one koji se redovno fotkaju nije loše da razmislimo šta...
Ceo svet je pozornica: Naučite dete da uči na netu
Internet je pun mogućnosti za sticanje novih znanja i poznanstava. Ali, važno je da se prvo roditelji edukuju i da zatim nauče decu da na pozitivan način koriste prednosti interneta.
Roditelji vs Jutjuberi: Ko zaista vaspitava vašu decu?
Za razliku od zvezda koje su stvarali tradicionalni mediji (štampa, radio, televizija), nove zvezde su u direktnijoj komunikaciji i interakciji sa svojim pratiocima, što njihov odnos podiže na drugi, bliskiji nivo, objašnjavaju psiholozi.
Kada je pravo vreme da pustite dete u digitalni svet?
Sigurno vam se sto puta desilo da vam je lakše da date detetu igricu, mobilni i net jer ste umorni, nervozni i bez snage. To je sasvim OK jer ste živo biće, ali važno je da u tome budete umereni I informisani.
Saveti za roditelje: Kako prepoznati da je vaše dete žrtva digitalnog nasilja, kako da reagujete, kome da se obratite?
Ne možete i ne treba da im zabranite korišćenje tehnologije. Ali, možete ih naučiti da se čuvaju.
Da li se čujemo
Šta se desi na netu, ostaje na netu: Opasnost printskrina (ne mora da bude strašno kao što zvuči)
Kada šaljemo sadržaj prijateljima, poznanicima, ili jednostavno pišemo novi post za društvene mreže, osećamo mnogo toga. Nekad smo ljuti i zabrinuti, nekad smo toliko srećni da nam se čini da letimo. Kako god bilo, važno je da se setimo da iako imamo kontrolu nad sadržajem koji stvaramo i...
Dogodilo se na današnji dan
Na današnji dan pre pedeset godina pokrenuta je revolucija u komunikaciji
Kako da bolje razumemo šta danas znači biti dete?
Koliko često pitate svoje dete o čemu razmišlja i šta želi? Kao roditelji, često smo skloni da svoja očekivanja i želje projektujemo na dete, jer imamo osećaj da znamo šta je najbolje. Međutim, mnogo više možete da učinite ako razgovarate sa svojim detetom, nego ako pretpostavljate na...
Ako u porodici nema tolerancije, ne tražite je ni od deteta
Kako da stvorimo harmoničan dom, dobre porodične odnose i ohrabrimo dete da toleranciju razume učeći je od nas?
Tolerancija I smartfon
Najbolji način da dete pravilno koristi internet, smartfon i tehnologiju uopšte je da ima dobar primer u vama, i da oseća slobodu da sa vama podeli stvari koje smatra važnim. Možda ne razumemo jedni druge uvek, ali ako neke rečenice u komunikaciji promenimo, mnogo toga može da bude bolje.
Znate li koja su osnovna ljudska prava?
Konvencija o ljudskim pravima uglavnom nije baš prvi izbor za čitalačku lektiru ni roditeljima ni deci. Zato smo izdvojili nekoliko ključnih članova koji mogu da nam pomognu da bolje razumemo i poštujemo prava i potrebe onih koje volimo.
Najvažnije pravo deteta je pravo na izbor
Ne postoji biće ranjivije, osetljivije ni lepše na svetu od deteta. Oni su univerzalna lepota satkana od naivnosti, dobrote radosti. Kada novo biće stigne na ovaj svet, on postaje lepši. Tu lepotu čini sloboda da dete postane slobodno, nesputano i okruženo ljubavlju.
Kako da budete na istoj talasnoj dužini sa tinejdžerima?
Najdžel Lata, dečji psiholog i terapeut, koji više od dvadeset godina radi sa najproblematičnijom decom, i sam otac, kaže: „Ljudi kažu da je adolescencija razvojna faza, ali je to samo legenda. Adolescencija je više poput neke mentalne bolesti“. Da biste nepovređeni izašli iz te faze...
Da li je DA uvek pravi odgovor?
Deca su povodljiva i često ih strah blokira kada su napadnuti ili se od njih traži nešto sa čim se ne slažu, ne žele. Važno je naučiti ih da budu tolerantni do izvesne granice, ali i da umeju da kažu NE bez straha.
Kad tolerancija ustupi mesto anarhiji
Dečja prava sve su veća i raniji modeli vaspitavanja ne da nisu poželjni, već su i kažnjivi zakonom. Šta podrazumeva tolerancija? Dokle deca mogu da idu i kada suviše tolerancije postaje anarhija?
Kviz - Koliko ste tolerantni?
Toleranto ponašanje na netu i empatija
“Ne osuđuj drugog čoveka pre nego što si hodao u njegovim cipelama”, kaže indijanska poslovica. Empatija je sposobnost razumevanja tuđih iskustava, osećaja i stavova, bez obzira na to da li se slažete sa njima. Danas je empatije sve manje, a nerazumevanja sve više, a najčešće žrtve...
Mali priručnik za ljudska prava
Kada kažemo “ljudska prava” to može da deluje komplikovano. Zato smo napravili mali priručnik da saznamo o načinima na koje možemo da ih primenimo u komunikaciji sa ljudima oko nas. :)
Konvencija o pravima deteta- obavezna lektira za mame i tate
Detinjstvo danas nije isto kao pre 50 godina. Još je dalje od onoga što su naše bake i deke pod detinjstvom podrazumevale. Dete više nije samo inventar u porodici, koji ćuti kad odrasli pričaju, koji se ne pita o važnim odlukama, čiji je jedini posao da ide u školu i da se igra.