Anketa za roditelje: kako provodite slobodno vreme sa decom?

16.januar DIGITALNI RODITELJI

Porodicu najpre čini njeno emotivno jezgro - ljubav između roditelja i deteta, ali je digitalna revolucija donela mnoge promene koje na različite načine utiču na porodični život. Zato smo istražili koliko mladi roditelji u svakodnevni život unose digitalno i kako se u svemu tome snalaze sa decom.




Tako nam je jedna mama napisala da sa svojom malom ćerkom vreme provodi najpre u nekim drugim aktivnostima, a digitalno u celu priču unosi u što manjoj meri, jer smatra da decu do tri godine treba što manje izlagati uređajima:

“Iskra i ja obično ucimo praktične stvari, jer ona tako navodi igru - otključavanje, brisanje, obuvanje, usisavanje, itd. Između toga sviramo, slikamo i crtamo, igramo, učimo malo da čitamo (imam neke kartice za tu svrhu koje sam sama izradila), slažemo slagalice, brinemo se o lutki, šetamo se, penjemo se i tako. Odemo i na kocerte, plivanje i slično. Telefon, televizor i lap top poznaje kao aparate i kao sredstva sa kojih potiče muzika, ali ne i pokretna slika.”
Bela

U nekim porodicama nema TV-a, ali se svet digitalnog otvara kroz neke druge kanale, i doziranje sadržaja dostupnih na internetu:

“Naša Ksenija ima 4 godine, Njen kontakt sa digitalnim svetom u ovom trenutku njenog života se najviše odvija kroz crtane filmove. U kući nema TV-a, radi dobrostanja svih ukućana, pa tako i razume se, najmlađeg. Moderni internet mediji funkcionišu poput interaktivne biblioteke, pa se brže nego ikada mogu otkrivati detetu razni zanimljivi sadržaji, ima fenomenalnih emisija zaista, koje su dostupne jednim klikom miša. Međutim, naš stav je oprezno ''doziranje'' svakog novog sadržaja u datom trenutku. Pitanje koje nas uvek muči vezano za ovu temu jeste neverovatna korelacija u porastu dece sa autističnim poremećajima i istovremene masovne dostupnosti ručnih prozora u svet digitalnog, do juče nezamisliv čoveku. Prema tome, većinu dnevnih aktivnosti usmeravamo ka provođenju što više vremena napolju ili barem malo dalje od ekrana.”
Dušan

Neki smatraju da svet digitalnog nije najbolja ideja kada su deca mala, pa umesto toga nastoje da sa decom provedu više vremena napolju, i sami kreiraju interaktivne situacije:

“Dnevno, zbog posla, na mrežama provedem nekoliko sati. Broj senzacija koje me napadnu sa ekrana je ogroman. Upravo iz tog razloga, ali i činjenice da znam šta je mene kao klinku radovalo, svojoj ćerki za četiri godine nijednom nisam stavila tablet u ruke, telefon je držala tri puta, da pogleda fotografije sa mora. Kada je tražila da ga uzme i četvrti put, shvatila sam koliko se dete lako “navuče” na tehnologiju. Naravno, ako mu dozvoliš. Kod kuće boji, crta, igra se… Ne bi me činilo ponosnom da sa četiri godine ume sama da ode na aplikaciju recimo jutjuba i nađe šta želi. Mene ponosnom čini kada uzme slikovnicu i pravi se da je sama čita, izmišljajući svoj tekst. Ne shvatam uopšte zbog čega se vodi polemika tehnologija, da ili ne u tim godinama. Jasno je ko dan šta je zdravo, a šta može da dovede do zavisnosti zbog koje dete više neće na noši da bude bez tableta u ruci.”
Jovana

Veoma je važno pronaći ravnotežu između digitalnog i “realnog” sveta, a posebno je bitno zajednički provedeno vreme u aktivnostima koje su povezane sa onlajn svetom:

“Kod nas u kući se gledaju crtaći, sluša muzika, igraju igrice. Ponekad čak i preteramo s tim, a to se obično dešava kad su deca prehlađena i moraju da miruju, a ja sad tad uglavnom umornija nego inače (manjak spavanja zbog noćnih buđenja zbog tegoba). Tad najviše volim da sednem uz njih, da se zagrlimo i da makar zajedno gledamo nešto i pričamo o tome. Smatram da je jako bitno imati ravnotežu, koju, eto, mi ponekad izgubimo. Ali svi već znamo da je svakodnevno višesatno sedenje pred ekranom katastrofalno po dečiji psiho-fizički razvoj. S druge strane, umereno gledanje pažljivo izabranih kanala može i pozitivno da utiče na decu. Svedok sam njihovog učenja novih reči kroz razne video formate, preuzimanje ideja iz crtanja i postavljanja pitanja i povećanog interesovanja za neke nove pojmove koje su videli baš na ekranima. Neki moj zaključak bi bio da pazite šta vam deca gledajui da vodite računa o vremenu provedenom ispred ekrana. Primetila sam da je TV na neki način bolji jer deca ne mogu da upravljaju crtaćima koji idu svojim redom na dečijim kanalima pa u trenucima izgube interesovanje i lepo se zaigraju. Dok sa telefonima i tabletima nije tako zbog osećaja da oni upravljaju nečim i mislim da mogu satima da vrte youtube ili bilo šta gde osete moć upravljanja."
Dragana

Roditelji u kontekstu digitalnog razmatraju i problem medijske pismenosti, uz oprez i preuzimanje odgovornosti, gde žele da izdvoje kvalitetan sadržaj za dete, a ne očekuju da to uradi neko drugi:

“Digitalno je, naravno, uključeno i u živote naše dece - ćerke od tri i sedam godina, baš kao što je uključeno i u živote, nas, odraslih. Naravno, oprez je maksimalan, jer se standardi menjaju, i morate videti šta je najbolji standard za vaše dete, a ne da čekate da ga sistem uspostavi. Najbolji primer je standard u vezi sa nošenjem mobilnih u osnovne škole. Od nedavno su te sprave zabranjene u Francuskim školama, a pre toga u Sloveniji, a sve na bazi negativnih efekata koji su se pokazali u praksi. Dok se ovde ta norma uvede, mnogo će vode proteći Dunavom. Jer se standardi u digitalnom dobu menjaju, i mi moramo biti u duhu vremena. Prema savetu stručnjaka, dajemo deci i igrice i crtane filmove, ali to mora biti nadoknađeno barem trostruko - fizičkom i socijalnom aktivnošću, na otvorenom. A pre toga, svaki digitalni sadržaj mora biti bezbedan i prilagođen. Odnosno, proveren od strane nas. Čak smo jedanput podesili tablet na ''kids mode'' jer bi trebalo sam u odnosu na godište da prilagođava sadržaje. Ali, ni time nismo bili zadovoljni jer su to uglavnom bile komercijalne igre i videi brendiranih dečijih kanala. Dakle, moramo biti digitalni filter svojoj deci. A usput ih neprekidno učiti medijskoj pismenosti. To je predmet broj jedan, po mom mišljenju. I školi i van škole. Samo što, na žalost, osim na nivou jednog projekta, još kod nas ne postoji.”
Petar

Postoje i porodice gde je digitalno apsolutno prihvaćeno i postalo je deo svakog segmenta života, naravno, uz svest o potencijalnim opasnostima ali i prednostima za učenje koje donosi svet interneta, aplikacija i raznih pametnih uređaja:

“Mislim da je danas prosto nemoguće odvojiti digitalno od analognog, a mislim i da nije ni potrebno, jer “digitalno" obogaćuje naše živote na sto načina. Naš sin Filip (5) obožava Lego kockice i sve slične graditeljske igračke, obožava knjige, naročito one o životinjama, obožava da vreme provodimo po parkovima i igralištima i ponekad je baš teško odvojiti ga od drugara u vrtiću i odvesti kući. Naravno, isto tako obožava i Youtube, i često ga uhvatimo kako gleda klipove o Lego setovima i planira šta ćemo mu kupiti sledeće. Razume odlično da na Youtubeu i internetu generalno može da se pronađe baš sve, pa često traži da mu pokažemo fotografije ili snimke nekih životinja, specijalnih vrsta riba i sl. iz njegovih knjiga koje čitamo pred spavanje. Bokserska borba kengura je bila apsolutni hit neko vreme. Mi, njegovi roditelji, zavisni od svojih telefona i društvenih mreža, shvatamo odlično i sve rizike preterivanja u bilo čemu, pa i u digitalnom svetu, pa pokušavamo da Filipu usadimo razumevanje tehnologija kao nečega što nam unapređuje svakodnevicu, a ne kao čistu zabavu. Povezivanje Google Home uređaja sa svetlima, klimom i TV-om, odnosno glasovno upravljanje uređajima, postavljanje alarma za kraj gledanja crtaća komandom “Hey Google, alarm in 5 minutes” i slično, samo su neki od primera gde je Filip još i pre 4. rođendana počeo da koristi i razume digitalni svet. U poslednje vreme se kroz igru polako bavimo i algoritamskim razmišljanjem kroz jednostavno programiranje kretanja robota. Za njega je to samo igra, a ja sam nekako siguran da će mu značiti, ako ništa drugo a ono da se lakše zainteresuje za kompleksnije Lego setove kojima bih ja da se igram ????. Inače, fasciniran je i mojim pametnim satovima i narukvicama, i ne propusti priliku da čačka i klikće i traži da mu kupim jednu kako bismo mogli da se takmičimo ko će moći više da pređe koraka dnevno.”
Nikola

Kakva god bila vaša odluka kad je reč o “doziranju” digitalnog, treba uvek imati u vidu budućnost, u kojoj nas po svemu sudeći, čeka još brža promena, i nove mogućnosti. Zato je na nama da zajedno sa decom učimo kroz zajedničke aktivnosti u onlajn i oflajn svetu. Važno je da ih upoznajemo sa svetom aplikacija i raznovrsnih eletronskih uređaja, kako bi kasnije i bez naše pomoći znali da pronađu ravnotežu koja im prija tako da ne provedu previše vremena onlajn, ali da takođe budu u toku sa najnovijim dostignućima koje mogu da im pomognu u obrazovanju, karijeri, igri i zabavi.



TAGS
SHARE WITH
Slične teme
Saveti za bezbedno korišćenje interneta
Zaštita dece na internetu je izuzetno važna i u porodičnom okruženju. Podrazumeva fizičku, psihičku i moralnu bezbednost maloletnih lica tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti na internetu, kao što je pretraživanje informacija preko bezbednih pretraživača, surfovanje, četovanje...
Onlajn igralište
U razgovoru sa roditeljima često čujemo žalbe sa prizvukom nemoći: “Ako bismo mu dozvolili, naše dete bi ceo dan provelo na Internetu, ne ispuštajući iz ruku mobilni telefon.” Roditelji vrlo dobro znaju da je svet sasvim lepo funkcionisao i bez pametnih mobilnih telefona i pristupa...
Naučite decu da iskoriste prednosti tehnologija, a rizike izbegnu na pravi način
U modernom društvu digitalna kultura je sadašnjost i budućnost naše dece. Međutim, deci su potrebni odrasli da ih nauče kako da se na smislen i bezbedan način ponašaju u digitalnom okruženju. Identična pravila vaspitavanja važe kako u svakodnevnom, tako i u digitalnom okruženju.
Moja Vajber grupa
Maja ima osam godina. Zbog stomačnog virusa nije išla u školu nekoliko dana, a onda je dobila upalu grla i temperaturu, tako da se nastavilo njeno odsustvovanje iz škole. Preko Vajber grupe njenog odeljenja sa jednom drugaricom je, uz podsticanje mame, razmenjivala informacije o domaćim...
Kako proceniti koje video igrice i aplikacije odgovaraju uzrastu deteta?
U današnjem savremenom društvu, video igrice su deo odrastanja svakog deteta. Iako su mišljenja stručnjaka i javnosti podeljena oko toga da li su i koliko video igrice možda štetne za neke aspekte razvoja deteta, ili su pak neophodne za razvoj digitalnih i ostalih kompetencija savremenog...
Kako do digitalne pismenosti dece
Kada govorimo o veštinama digitalnog doba mislimo i na veštine za bezbedno i konstruktivno korišćenje digitalne tehnologije. U stručnoj literaturi za označavanje ovih veština koristimo termin digitalna pismenost i digitalna kompetencija. Digitalna pismenost, osim tehničkih znanja i...
Kako da digitalno vaspitamo našu decu?
Svet u kome živimo se ubrzano menja, a digitalna tehnologija dobija sve značajniju ulogu u životu dece prožimajući njihove svakodnevne aktivnosti. Korišćenje digitalne tehnologije i interneta povlači za sobom brojne rizike kao što je izloženost štetnim sadržajima, digitalno nasilje...
Internet nasilnici - rečnik termina
Roditelji često ne znaju na koje sve načine, odnosno teme mogu da razgovaraju sa svojom decom, kako da započnu razgovor, kako da ga održe, a da ne naiđu na zid, na odbijanje, na negodovanje. Nekada razgovor sa decom o novim terminima i njihovim značenjima koja su nastala sa pojavom internet...
Šta govore istraživanja o digitalnom nasilju?
Digitalno nasilje je relativno nov oblik nasilja jer su i digitalne tehnologije u masovnoj upotrebi ne tako dugo vreme, a do nasilja dolazi jer se savremene tehnologije zloupotrebljavaju. Ova tema je vidljiva i važna za društvo u celini, a naročito za sve koji su uključeni u vaspitanje dece i...
Šta moje dete radi onlajn?
Internet. Šta je to internet danas? Definitivno, to je nov član porodice kojeg postajemo svesniji onog trenutka kada naše dete/deca počinju da provode više vremena sa njim nego sa nama.  Zatvaranje u sobu, slušalice na ušima, mobilni u rukama, pa čak i kada idu u toalet, brzo...
Šta možemo da očekujemo od škole u prevenciji digitalnog nasilja?
Mada je zakonima i podzakonskim aktima koji se primenjuju u obrazovno-vaspitnim ustanovama svako nasilje zabranjeno i zaposleni su uvek u obavezi da reaguju, pitanja koja se često postavljaju kada je reč o digitalnom nasilju su: da li škola treba da reaguje? Ako treba, kada to treba da čini i...
Udružite se sa decom u digitalnom svetu
Za generacije koje su rođene i odrastaju u eri interneta i digitalnih tehnologija, američki tehnolog Mark Prenski skovao je naziv „digitalni urođenici“. Nadalje, razni autori smislili su brojne druge nazive: „net generacije“, „Gugl generacije“, „generacije instant poruka“...
10 stvari o računarima koje sigurno niste znali
Računari tj. kompjuteri postаli su veomа vаžаn deo nаšeg svakodnevnog životа. Ovа mаšinа promenilа je nаše živote nа mnogo nаčinа, a ovo su samo neke od pojedinosti koje o njoj nismo znali:
Top lista srpskih muzeja na internetu
Nema sumnje da muzeji predstavljaju nezaobilaznu komponentu svih obrazovnih sistema do danas. Internet nam daje mogućnost da zavirimo u neprocenjive riznice iz svoje sobe. Pa da krenemo:
Kako i kada su nastali emotikoni?
Emotikon (engl. emoticon, od reči emotion = emocijа, osećаnje i icon = ikonа, ikonicа) je likovni i grаfički prikаz ljudskog lica kojim se izrаžаvаju osećanja.
Da li ste znali da je blutut (bluetooth) tehnologija dobila ime po jednom kralju?
Pojavom savremenih mobilnih telefona blutut tehnologija je u širokoj primeni. Svi moderni telefoni današnjice, laptopovi, a i druge tehnološke spravice, opremljene su tehnologijom koja se zove blutut.
Zašto Google logotip ponekad izgleda drugačije - da li znate šta je to Google doodles?
Velika većina ljudi na svetu koristi Google pretraživač za istraživanje interneta - čak oko 90% svih pretraga se izvrši ovim pretraživačem. Jednostavna početna strana ovog pretraživača u suštini sastoji se samo od logotipa kompanije Google i polja za pretragu. Ako često koristite ovaj...
Istorija društvenih mreža: kako je sve počelo?
Da li se sećate vremena pre društvenih mreža? Vremena kada je pojam „društvena mreža“ stvarno značio mrežu međusobno povezanih ljudi koji se druže u stvarnom svetu?
Da li znate da je danas međunarodni dan nenasilne komunikacije?
Sa psihološkinjom Anom Mirković, razgovarali smo o komunikaciji, porukama, i odgovornosti za sadržaj koji delimo na internetu. Njeni saveti mogu da budu dragoceni i za decu i za roditelje.
Šta selfi zaista govori o nama?
Kada ste poslednji put napravili selfi ili videli vaše dete da to čini?   Verovatno maločas, ako niste među onima koji se selfija, ili sebića užasavaju. Tokom dana ponekad napravimo i desetak selfija, i pre nego što osudimo one koji se redovno fotkaju nije loše da razmislimo šta...
Ceo svet je pozornica: Naučite dete da uči na netu
Internet je pun mogućnosti za sticanje novih znanja i poznanstava. Ali, važno je da se prvo roditelji edukuju i da zatim nauče decu da na pozitivan način koriste prednosti interneta.
Roditelji vs Jutjuberi: Ko zaista vaspitava vašu decu?
Za razliku od zvezda koje su stvarali tradicionalni mediji (štampa, radio, televizija), nove zvezde su u direktnijoj komunikaciji i interakciji sa svojim pratiocima, što njihov odnos podiže na drugi, bliskiji nivo, objašnjavaju psiholozi.
Kada je pravo vreme da pustite dete u digitalni svet?
Sigurno vam se sto puta desilo da vam je lakše da date detetu igricu, mobilni i net jer ste umorni, nervozni i bez snage. To je sasvim OK jer ste živo biće, ali važno je da u tome budete umereni I informisani.
Saveti za roditelje: Kako prepoznati da je vaše dete žrtva digitalnog nasilja, kako da reagujete, kome da se obratite?
Ne možete i ne treba da im zabranite korišćenje tehnologije. Ali, možete ih naučiti da se čuvaju.
Da li se čujemo
Šta se desi na netu, ostaje na netu: Opasnost printskrina (ne mora da bude strašno kao što zvuči)
Kada šaljemo sadržaj prijateljima, poznanicima, ili jednostavno pišemo novi post za društvene mreže, osećamo mnogo toga. Nekad smo ljuti i zabrinuti, nekad smo toliko srećni da nam se čini da letimo. Kako god bilo, važno je da se setimo da iako imamo kontrolu nad sadržajem koji stvaramo i...
Dogodilo se na današnji dan
Na današnji dan pre pedeset godina pokrenuta je revolucija u komunikaciji
Kako da bolje razumemo šta danas znači biti dete?
Koliko često pitate svoje dete o čemu razmišlja i šta želi? Kao roditelji, često smo skloni da svoja očekivanja i želje projektujemo na dete, jer imamo osećaj da znamo šta je najbolje. Međutim, mnogo više možete da učinite ako razgovarate sa svojim detetom, nego ako pretpostavljate na...
Ako u porodici nema tolerancije, ne tražite je ni od deteta
Kako da stvorimo harmoničan dom, dobre porodične odnose i ohrabrimo dete da toleranciju razume učeći je od nas?
Tolerancija I smartfon
Najbolji način da dete pravilno koristi internet, smartfon i tehnologiju uopšte je da ima dobar primer u vama, i da oseća slobodu da sa vama podeli stvari koje smatra važnim. Možda ne razumemo jedni druge uvek, ali ako neke rečenice u komunikaciji promenimo, mnogo toga može da bude bolje.
Znate li koja su osnovna ljudska prava?
Konvencija o ljudskim pravima uglavnom nije baš prvi izbor za čitalačku lektiru ni roditeljima ni deci. Zato smo izdvojili nekoliko ključnih članova koji mogu da nam pomognu da bolje razumemo i poštujemo prava i potrebe onih koje volimo.
Najvažnije pravo deteta je pravo na izbor
Ne postoji biće ranjivije, osetljivije ni lepše na svetu od deteta. Oni su univerzalna lepota satkana od naivnosti, dobrote radosti. Kada novo biće stigne na ovaj svet, on postaje lepši. Tu lepotu čini sloboda da dete postane slobodno, nesputano i okruženo ljubavlju.
Kako da budete na istoj talasnoj dužini sa tinejdžerima?
Najdžel Lata, dečji psiholog i terapeut, koji više od dvadeset godina radi sa najproblematičnijom decom, i sam otac, kaže: „Ljudi kažu da je adolescencija razvojna faza, ali je to samo legenda. Adolescencija je više poput neke mentalne bolesti“. Da biste nepovređeni izašli iz te faze...
Da li je DA uvek pravi odgovor?
Deca su povodljiva i često ih strah blokira kada su napadnuti ili se od njih traži nešto sa čim se ne slažu, ne žele. Važno je naučiti ih da budu tolerantni do izvesne granice, ali i da umeju da kažu NE bez straha.
Kad tolerancija ustupi mesto anarhiji
Dečja prava sve su veća i raniji modeli vaspitavanja ne da nisu poželjni, već su i kažnjivi zakonom. Šta podrazumeva tolerancija? Dokle deca mogu da idu i kada suviše tolerancije postaje anarhija?
Kviz - Koliko ste tolerantni?
Toleranto ponašanje na netu i empatija
“Ne osuđuj drugog čoveka pre nego što si hodao u njegovim cipelama”, kaže indijanska poslovica. Empatija je sposobnost razumevanja tuđih iskustava, osećaja i stavova, bez obzira na to da li se slažete sa njima. Danas je empatije sve manje, a nerazumevanja sve više, a najčešće žrtve...
Mali priručnik za ljudska prava
Kada kažemo “ljudska prava” to može da deluje komplikovano. Zato smo napravili mali priručnik da saznamo o načinima na koje možemo da ih primenimo u komunikaciji sa ljudima oko nas. :)
Konvencija o pravima deteta- obavezna lektira za mame i tate
Detinjstvo danas nije isto kao pre 50 godina. Još je dalje od onoga što su naše bake i deke pod detinjstvom podrazumevale. Dete više nije samo inventar u porodici, koji ćuti kad odrasli pričaju, koji se ne pita o važnim odlukama, čiji je jedini posao da ide u školu i da se igra.
Imaš pravo na svoj svet ali isto imaju i ljudi oko tebe!
Kao dete, danas imaš mnoga prava koja tvoji roditelji nisu imali. Verovatno teško možeš da zamisliš kako je njima zaista bilo, i ne razumeš čemu tolika rasprava oko toga šta je tebi dato, a oni su mogli samo da sanjaju.
Zašto nije najstrašnija stvar na svetu da deca imaju sve veća prava?
Naša deca danas rastu mnogo drugačije nego mi nekada. Iako je taj sled događaja normalan, i dalje možemo da čujemo rečenicu roditelja “nama je bilo mnogo teže, kakva sad prava, mi nismo imali nikakva prava, pa šta nam fali?”
Dvougao roditelj-dete na temu dečijih prava
Kako roditelji razumeju dečja prava, a kako sve to izgleda iz ugla deteta?
Kako sam u 43. godini postala digitalno pismena zahvaljujući mom detetu od devet godina?
Potičem iz ere fiksnih telefona, video rekordera i kucaćih mašina. Iako sam lako prihvatila tehnologiju 21. veka i nisam preterano nostalgična za vremenom kada sam satima uvrtala kabl telefona čekajući da dvojnik završi svoju epopeju i apsolutno sam presrećna što ne moram više da...
Kako da o digitalnom svetu učimo od svoje dece?
Najlepša i najteža stvar za odrasle ljude da konstantno uče, čak i onda kada pomisle da već sve znaju. Zato su tu deca, kraj kojih u digitalnom dobu saznajemo nove stvari svakog dana. Sasvim je u redu da nam to ne ide uvek lako, zato smo osmislili jedan ohrabrujuć tekst za vas.
Roditelji na Instagramu
Društvene mreže su osim prilike da postavimo onlajn šta god želimo, otvorile i pitanje - šta da radimo ako i naši roditelji imaju profil na istoj platformi.
Igre koje unose smeh i zabavu u kuću i povezuju vas sa porodicom
Zima lagano obavija grad, deca su već u mislima na raspustu. Pošto će nas sneg izgleda malo kasnije posetiti, jedan od dobrih načina da provedete kvalitetno vreme u kući, sa porodicom, jesu igrice.
Digitalno doba i “tradicionalne” vrednosti
Strah od promena koje donosi svet digitalnih medija, interneta, aplikacija i društvenih mreža ponekad zabrinjava roditelje koji se boje da će se tradicionalne vrednosti porodice izgubiti u onlajn svetu.
Kako čuvati uspomene u digitalnom vremenu?
Beleženje uspomena u digitalnom vremenu jednako je važno kao ranije, ali je danas pred nama novi izazov - kako da najbolje da sačuvamo sve te lepe zajedničke trenutke sa porodicom?
Intervju sa Vladimirom Zarićem: Kako izgleda digitalna porodica?
Vladimir Zarić je digitalni roditelj koji se komunikacijom bavi više od dvadeset godina. Za portal “Bezbedni klinci” govorio je o razlici u odrastanju nekada i sada, konceptu digitalne porodice i promenama koje donosi digitalna budućnost.
Srela sam se oči u oči sa klincem koji maltretira decu u parku i reagovala sam kao kraljica
Naše naselje je super jer je naslonjeno na šumu i deca iz naselja su non-stop napolju, a i mi roditelji sa njima. Klinci se igraju, mi se smejemo uz kafu i svima lepo.
Pitali smo klince kako rešavaju problem sa nasiljem
Stručnjaci, roditelji, ljudi iz svakodnevnog okruženja dece imaju savete za klince kako da reše probleme nenasilnim putem. A mi smo pitali klince za savet i dobili pravi mali vodič za rešavanje problema nenasilnim putem. Možda možemo mi da učimo od njih.
Zašto je važno kakvim tonom govorimo?
Generacije i generacije roditelja decu su odgajale su povišenim tonom. Ne zato što je to jedino ispravno nego zato što im niko nikada nije rekao da može drugačije. Tako su činili njihovi roditelji, i dalje, generacijama unazad. U kombinaciji sa naređivanjem i stavom “kako ja kažem tako...
Kako da razvijate I ojačavate veštine nenasilnog rešavanja konflikata kod deteta?
Dajemo vam ideje od kojih pitanja u razgovorima sa detetom kao roditelji možemo da krenemo svakog dana, zašto su ona važna, i kako da dete nauči da komunicira sa svojim emocijama?