Nisu samo društvene mreže odgovorne za našu potrebu da budemo primećeni i prihvaćeni, oduvek nam je bilo važno kakvu poruku šaljemo drugima svojom pojavom. Ako se okrenemo istoriji shvatamo da je čak i pre fotografija i foto-aparata naš najbolji prijatelj bilo ogledalo koje nam je pomagalo da svoj najlepši izgled predstavimo okolini.
Pitali smo školarce kako se adaptiraju na novu realnost, koliko koriste nove tehnologije za učenje i ko kome više pomaže – roditelji deci ili deca roditeljima?
Nove tehnologije znače i novo, svakodnevno, gotovo galopirajuće obrazovanje dece. Klinci već u predškolskom uzrastu uče da programiraju, snimaju klipove, surfuju po netu.
Onlajn i oflajn svet odavno se prepliću, što ume da bude predivno jer se razne zabavne, edukativne i umetničke stvari prelivaju iz digitalnog u “opipljivi” prostor i obrnuto, ali ponekad je potrebno obratiti posebnu pažnju na ravnotežu među njima i sagledati stvari iz drugačijeg ugla.
U igricama izvode neviđene vratolomije, ali kad padnu s bajsa ili u igri nastaje ozbiljna drama.
Ivana Antonijević je diplomirala na Fakultetu političkih nauka, a danas je deo tima Regional Youth Cooperation Office (RYCO). Bavi se omladinskim politikama sa posebnim naglaskom na osetljive grupe i inkluziju, i najviše uživa u trenerskom radu sa mladima.
Stefan ima devet godina i obožava jutjubere.
Profesor kognitivne nauke Dafni Bavelier je sa svojim saradnicima sa univerziteta Rochester 2010. objavio studiju koja pokazuje da akcione igrice povećavaju igračima mogućnost donošenja bržih i ispravnih odluka.
Printskrin je opcija da fotografišemo i sačuvamo ekran u koji trenutno gledamo na telefonu. On ima sjajne strane i divno je što postoji, ali takođe ima i situacija gde bi trebalo da ga upotrebljavamo oprezno i imamo na umu da ga i drugi koriste.
Kako da ragujemo na vreme i sprečimo nasilje i šta da radimo ako se ono dogodi saznajte od psihološkinje Ane Mirković
Brzina života u digitalnom vremenu stavila je nove izazove pred roditelje, zato je važno da nastojite u tome da što bolje razumete svoju decu kako biste mogli da im pružite pravu podršku u svakom trenutku.
Mame i tate, ne brinite ako izrazi sa Jutjuba i iz igrica postanu kolokvijalni u vašoj kući jer to je zbog nečega dobro.
Jedan od najvećih izazova u odrastanju je proces u kom deca treba da prihvate sebe i svoj izgled.
Pričali smo sa Markom Dražićem iz NjuzNetaKako danas pričamo priče, šta je isto, a šta različito u odnosu na prethodne generacije.
Nova društvena mreža iz Kine preplavila je svet u rekordnom roku. Mi koji smo deca Fejsa, Instagrama, LinkedIna skeptično i sa dozom straha gledamo kako Generacija Z živi u novoj eri koju mi ne kapiramo.
A ne kapiramo jer teško izlazimo iz zone komfora.
“Sve potiče iz kuće”. Opšteprihvaćena floskula kojom se objašnjava sve dobro i sve loše što prezentujemo van svoja četiri zida. Po toj logici, nasilno ponašanje deteta zapravo je odraz njegovih roditelja, model po kom uči. Uglavnom i jeste tako jer deca su zaista naša ogledala.
“Nema puta ka miru. Mir je put”.
Zbog čega se javlja nasilje na internetu i van njega, kako da ga prepoznamo i da se sa njim izborimo? O tome smo razgovarali sa Vukašinom Čobeljićem, psihologom u Univerzitetskoj dečjoj klinici “Tiršova”.
Nasilje na internetu može da boli podjednako, a ponekad i više nego fizičko nasilje. Brzo se širi, nije lako predvideti šta će ga izazvati ni ko stoji iza njega kada se dogodi. Mladi koji se sa tim iskustvom suočavaju možda nisu spremni da odmah potraže pomoć, a roditelji ne prepoznaju uvek da je dete zabrinuto.
Zbog toga smo pripremili preporuke i podršku i za decu i za roditelje.
Nekada je pričanje priča označavalo udobnu ušuškanost na sofi i okretanje stranica knjige, ili glasno čitanje priče jednog člana porodice ostalima.
