Dok se kod nas tek budi svest o značaju i prednosti pristupa bogatim sadržajima muzeja putem interneta, najveći svetski muzeji odavno već nude bogat multimedijalni doživljaj na svojim internet prezentacijama. Neke od najboljih su:
Svi danas poseduju mobilni telefon, neretko i više od jednog komada, a tržište nikako da se zasiti ovim, danas neophodnim, spravicama. Svakim danom se objavljuju novi modeli, kompanije koje ih proizvode vode marketinške ratove jedni sa drugima, a sve u cilju zauzimanja što većeg dela tržišta.
1. Skreč (eng. Scratch)
2. Alice
3. Turtle Academy - Logo
Haker (eng. hacker) je pojam koji može da ima negativnu ili pozitivnu konotaciju u zavisnosti od toga na koji način se tumači. Pogrešnom upotrebom u medijima, ovaj pojam danas ima lošu reputaciju, tj. pod ovim pojmom se najčešće definišu osobe koje imaju određene kriminalne namere i koje izazivaju štetu koristeći se svojim informatičkim znanjima.
1. Efikasna komunikacija sa ugroženom decom i mladima
2. Podrška učenicima adolescentima: socijalni i emocionalni uspeh
3. Dobra praksa u obrazovanju dece sa autizmom
YouTube je najpoznatija platforma za reprodukciju i plasiranje video sadržaja na svetu. Milioni video snimaka kreativnih i onih malo manje spretnih korisnika ove platforme prosto mame svojim mnoštvom i raznolikošću. Ipak, u toj šumi video materijala ima i kukolja, sadržaja neprimerenih deci mlađeg uzrasta.
Kako onda zaštititi dete od svih opasnosti (i kiča)?
Dečak Aljoša žarko želi da i on bude najbolji. Ipak, shvatiće da je nagrada koju dobiješ kada pomogneš nekome ko je u nevolji veća od nagrade na bilo kom takmičenju.
1. U januaru 2018. godine registrovano je 3.812.564.450 internet korisnika. To je 400.000.000 ljudi više na internetu od 2016. godine.
2. Najveći broj korisnika interneta je iz Azije, čak 49,7% od svih korisnika. Sledi Evropa sa 17,0%, Latinska Amerika 10,4%, Afrika 10%, a Severna Amerika 8.2%.
3. Na svetu postoji 1,3 milijarde sajtova.
4. Google u toku dana procesuira 6.586.013.574 upita za pretraživanje. Od tog broja, 15% upita nikada do sada nije bilo pretraženo na Googl-u.
1. Skillshare
2. The 11+ Tutors in Essex eleven-plus
3. BrainPop
Internet. Šta je to internet danas? Definitivno, to je nov član porodice kojeg postajemo svesniji onog trenutka kada naše dete/deca počinju da provode više vremena sa njim nego sa nama. Zatvaranje u sobu, slušalice na ušima, mobilni u rukama, pa čak i kada idu u toalet, brzo spuštanje otvorenog taba u minimize kad ulazimo u sobu, samo su neke od situacija koje su više nego poznate svakom roditelju čije dete zna već neko vreme da koristi internet. Sve ostalo na internetu mnogima je strano i ne uviđaju koliko krije dobrih, ali i loših stvari o kojima vaša deca mnogo više znaju nego vi.
Digitalno nasilje je relativno nov oblik nasilja jer su i digitalne tehnologije u masovnoj upotrebi ne tako dugo vreme, a do nasilja dolazi jer se savremene tehnologije zloupotrebljavaju. Ova tema je vidljiva i važna za društvo u celini, a naročito za sve koji su uključeni u vaspitanje dece i mladih - roditelje, nastavnike, psihologe, pedagoge, vaspitače, jer deca i mladi su najčešći korisnici interneta.
Za generacije koje su rođene i odrastaju u eri interneta i digitalnih tehnologija, američki tehnolog Mark Prenski skovao je naziv „digitalni urođenici“. Nadalje, razni autori smislili su brojne druge nazive: „net generacije“, „Gugl generacije“, „generacije instant poruka“, „mobilne generacije“, „deca novog milenijuma“...
Mada je zakonima i podzakonskim aktima koji se primenjuju u obrazovno-vaspitnim ustanovama svako nasilje zabranjeno i zaposleni su uvek u obavezi da reaguju, pitanja koja se često postavljaju kada je reč o digitalnom nasilju su: da li škola treba da reaguje? Ako treba, kada to treba da čini i na koji način?
Svet u kome živimo se ubrzano menja, a digitalna tehnologija dobija sve značajniju ulogu u životu dece prožimajući njihove svakodnevne aktivnosti. Korišćenje digitalne tehnologije i interneta povlači za sobom brojne rizike kao što je izloženost štetnim sadržajima, digitalno nasilje, opasnost od predatora na internetu, zloupotrebu ličnih podataka, krađu identiteta, prevare i slično.
subtitle 1
Zaštita dece na internetu je izuzetno važna i u porodičnom okruženju. Podrazumeva fizičku, psihičku i moralnu bezbednost maloletnih lica tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti na internetu, kao što je pretraživanje informacija preko bezbednih pretraživača, surfovanje, četovanje, korišćenje društvenih mreža, online igrice i slično. Treba razmišljati kako svoju decu da zaštitimo od neprimerenih sadržaja, negativnih efekata i situacija koje mogu da se dese u tom virtuelnom svetu.
„Sve boje interneta“
Radio televizija Srbije, u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije, u okviru kampanje za podizanje nivoa bezbednosti dece na internetu i digitalne pismenosti stanovništva je kreirala seriju za decu, tinejdžere i njihove roditelje pod nazivom „Sve boje interneta“.
Serija u deset epizoda govori o digitalnoj pismenosti, ponašanju na internetu, bezbednom korišćenju interneta, kako učiti, istraživati, programirati.…
Roditelji često ne znaju na koje sve načine, odnosno teme mogu da razgovaraju sa svojom decom, kako da započnu razgovor, kako da ga održe, a da ne naiđu na zid, na odbijanje, na negodovanje. Nekada razgovor sa decom o novim terminima i njihovim značenjima koja su nastala sa pojavom internet nasilja, može biti način razgovora na ove teme sa decom, jer im tako pomažemo da bolje razumeju, ali i da prepoznaju da li su već bili u kontaktu sa takvim osobama, a da to nisu ni znali, da nisu prepoznali.
Kada govorimo o veštinama digitalnog doba mislimo i na veštine za bezbedno i konstruktivno korišćenje digitalne tehnologije. U stručnoj literaturi za označavanje ovih veština koristimo termin digitalna pismenost i digitalna kompetencija. Digitalna pismenost, osim tehničkih znanja i veština, podrazumeva i složenije kognitivne veštine kao što su rešavanje problema, kritičko promišljanje, saradnja, bezbedno korišćenje i drugo. Razvijanje digitalne pismenosti je i u obrazovnom sistemu prepoznato kao neophodno, i ona se definiše kao jedna od međupredmetnih kompetencija. To podrazumeva da su svi nastavnici obavezni da je, kroz integraciju sa sadržajima i ishodima svog predmeta, razvijaju.
U današnjem savremenom društvu, video igrice su deo odrastanja svakog deteta. Iako su mišljenja stručnjaka i javnosti podeljena oko toga da li su i koliko video igrice možda štetne za neke aspekte razvoja deteta, ili su pak neophodne za razvoj digitalnih i ostalih kompetencija savremenog mladog čoveka, jedna stvar je sigurna: video igrice su tu, sveprisutne i dostupne našoj deci.
