Strah od promena koje donosi svet digitalnih medija, interneta, aplikacija i društvenih mreža ponekad zabrinjava roditelje koji se boje da će se tradicionalne vrednosti porodice izgubiti u onlajn svetu.
Zima lagano obavija grad, deca su već u mislima na raspustu. Pošto će nas sneg izgleda malo kasnije posetiti, jedan od dobrih načina da provedete kvalitetno vreme u kući, sa porodicom, jesu igrice.
Društvene mreže su osim prilike da postavimo onlajn šta god želimo, otvorile i pitanje - šta da radimo ako i naši roditelji imaju profil na istoj platformi.
Najlepša i najteža stvar za odrasle ljude da konstantno uče, čak i onda kada pomisle da već sve znaju. Zato su tu deca, kraj kojih u digitalnom dobu saznajemo nove stvari svakog dana.
Sasvim je u redu da nam to ne ide uvek lako, zato smo osmislili jedan ohrabrujuć tekst za vas.
Potičem iz ere fiksnih telefona, video rekordera i kucaćih mašina. Iako sam lako prihvatila tehnologiju 21. veka i nisam preterano nostalgična za vremenom kada sam satima uvrtala kabl telefona čekajući da dvojnik završi svoju epopeju i apsolutno sam presrećna što ne moram više da otpetljavam VHS nego premotam na TV-u to što sam preskočila, epski je gledati moju borbu sa aplikacijama, linkovima, pretraživačima.
Kako roditelji razumeju dečja prava, a kako sve to izgleda iz ugla deteta?
Naša deca danas rastu mnogo drugačije nego mi nekada. Iako je taj sled događaja normalan, i dalje možemo da čujemo rečenicu roditelja “nama je bilo mnogo teže, kakva sad prava, mi nismo imali nikakva prava, pa šta nam fali?”
Kao dete, danas imaš mnoga prava koja tvoji roditelji nisu imali. Verovatno teško možeš da zamisliš kako je njima zaista bilo, i ne razumeš čemu tolika rasprava oko toga šta je tebi dato, a oni su mogli samo da sanjaju.
Detinjstvo danas nije isto kao pre 50 godina. Još je dalje od onoga što su naše bake i deke pod detinjstvom podrazumevale. Dete više nije samo inventar u porodici, koji ćuti kad odrasli pričaju, koji se ne pita o važnim odlukama, čiji je jedini posao da ide u školu i da se igra.
Kada kažemo “ljudska prava” to može da deluje komplikovano. Zato smo napravili mali priručnik da saznamo o načinima na koje možemo da ih primenimo u komunikaciji sa ljudima oko nas. :)
Najdžel Lata, dečji psiholog i terapeut, koji više od dvadeset godina radi sa najproblematičnijom decom, i sam otac, kaže: „Ljudi kažu da je adolescencija razvojna faza, ali je to samo legenda. Adolescencija je više poput neke mentalne bolesti“. Da biste nepovređeni izašli iz te faze, a opet ukazali poštovanje svom pubertetliji, Lata savetuje da primenite princip Uspeh=O3.
Ne postoji biće ranjivije, osetljivije ni lepše na svetu od deteta. Oni su univerzalna lepota satkana od naivnosti, dobrote radosti. Kada novo biće stigne na ovaj svet, on postaje lepši. Tu lepotu čini sloboda da dete postane slobodno, nesputano i okruženo ljubavlju.
Konvencija o ljudskim pravima uglavnom nije baš prvi izbor za čitalačku lektiru ni roditeljima ni deci. Zato smo izdvojili nekoliko ključnih članova koji mogu da nam pomognu da bolje razumemo i poštujemo prava i potrebe onih koje volimo.
“Ne osuđuj drugog čoveka pre nego što si hodao u njegovim cipelama”, kaže indijanska poslovica. Empatija je sposobnost razumevanja tuđih iskustava, osećaja i stavova, bez obzira na to da li se slažete sa njima. Danas je empatije sve manje, a nerazumevanja sve više, a najčešće žrtve ili kolateralne štete su – deca.
Dečja prava sve su veća i raniji modeli vaspitavanja ne da nisu poželjni, već su i kažnjivi zakonom. Šta podrazumeva tolerancija? Dokle deca mogu da idu i kada suviše tolerancije postaje anarhija?
Deca su povodljiva i često ih strah blokira kada su napadnuti ili se od njih traži nešto sa čim se ne slažu, ne žele. Važno je naučiti ih da budu tolerantni do izvesne granice, ali i da umeju da kažu NE bez straha.
Najbolji način da dete pravilno koristi internet, smartfon i tehnologiju uopšte je da ima dobar primer u vama, i da oseća slobodu da sa vama podeli stvari koje smatra važnim. Možda ne razumemo jedni druge uvek, ali ako neke rečenice u komunikaciji promenimo, mnogo toga može da bude bolje.
Kako da stvorimo harmoničan dom, dobre porodične odnose i ohrabrimo dete da toleranciju razume učeći je od nas?
Koliko često pitate svoje dete o čemu razmišlja i šta želi? Kao roditelji, često smo skloni da svoja očekivanja i želje projektujemo na dete, jer imamo osećaj da znamo šta je najbolje. Međutim, mnogo više možete da učinite ako razgovarate sa svojim detetom, nego ako pretpostavljate na osnovu svog iskustva.
