Detinjstvo danas nije isto kao pre 50 godina. Još je dalje od onoga što su naše bake i deke pod detinjstvom podrazumevale. Dete više nije samo inventar u porodici, koji ćuti kad odrasli pričaju, koji se ne pita o važnim odlukama, čiji je jedini posao da ide u školu i da se igra.
Kada kažemo “ljudska prava” to može da deluje komplikovano. Zato smo napravili mali priručnik da saznamo o načinima na koje možemo da ih primenimo u komunikaciji sa ljudima oko nas. :)
Najdžel Lata, dečji psiholog i terapeut, koji više od dvadeset godina radi sa najproblematičnijom decom, i sam otac, kaže: „Ljudi kažu da je adolescencija razvojna faza, ali je to samo legenda. Adolescencija je više poput neke mentalne bolesti“. Da biste nepovređeni izašli iz te faze, a opet ukazali poštovanje svom pubertetliji, Lata savetuje da primenite princip Uspeh=O3.
Ne postoji biće ranjivije, osetljivije ni lepše na svetu od deteta. Oni su univerzalna lepota satkana od naivnosti, dobrote radosti. Kada novo biće stigne na ovaj svet, on postaje lepši. Tu lepotu čini sloboda da dete postane slobodno, nesputano i okruženo ljubavlju.
Konvencija o ljudskim pravima uglavnom nije baš prvi izbor za čitalačku lektiru ni roditeljima ni deci. Zato smo izdvojili nekoliko ključnih članova koji mogu da nam pomognu da bolje razumemo i poštujemo prava i potrebe onih koje volimo.
“Ne osuđuj drugog čoveka pre nego što si hodao u njegovim cipelama”, kaže indijanska poslovica. Empatija je sposobnost razumevanja tuđih iskustava, osećaja i stavova, bez obzira na to da li se slažete sa njima. Danas je empatije sve manje, a nerazumevanja sve više, a najčešće žrtve ili kolateralne štete su – deca.
Dečja prava sve su veća i raniji modeli vaspitavanja ne da nisu poželjni, već su i kažnjivi zakonom. Šta podrazumeva tolerancija? Dokle deca mogu da idu i kada suviše tolerancije postaje anarhija?
Deca su povodljiva i često ih strah blokira kada su napadnuti ili se od njih traži nešto sa čim se ne slažu, ne žele. Važno je naučiti ih da budu tolerantni do izvesne granice, ali i da umeju da kažu NE bez straha.
Najbolji način da dete pravilno koristi internet, smartfon i tehnologiju uopšte je da ima dobar primer u vama, i da oseća slobodu da sa vama podeli stvari koje smatra važnim. Možda ne razumemo jedni druge uvek, ali ako neke rečenice u komunikaciji promenimo, mnogo toga može da bude bolje.
Kako da stvorimo harmoničan dom, dobre porodične odnose i ohrabrimo dete da toleranciju razume učeći je od nas?
Koliko često pitate svoje dete o čemu razmišlja i šta želi? Kao roditelji, često smo skloni da svoja očekivanja i želje projektujemo na dete, jer imamo osećaj da znamo šta je najbolje. Međutim, mnogo više možete da učinite ako razgovarate sa svojim detetom, nego ako pretpostavljate na osnovu svog iskustva.
Na današnji dan pre pedeset godina pokrenuta je revolucija u komunikaciji
Kada šaljemo sadržaj prijateljima, poznanicima, ili jednostavno pišemo novi post za društvene mreže, osećamo mnogo toga. Nekad smo ljuti i zabrinuti, nekad smo toliko srećni da nam se čini da letimo. Kako god bilo, važno je da se setimo da iako imamo kontrolu nad sadržajem koji stvaramo i uklanjamo, neko uvek može da ga printskrinuje, a zatim objavi. To ima i dobru i lošu stranu, a ta saznanja ne treba samo da prenesemo deci, nego da ih i sami budemo svesni.
Ne možete i ne treba da im zabranite korišćenje tehnologije. Ali, možete ih naučiti da se čuvaju.
Sigurno vam se sto puta desilo da vam je lakše da date detetu igricu, mobilni i net jer ste umorni, nervozni i bez snage. To je sasvim OK jer ste živo biće, ali važno je da u tome budete umereni I informisani.
Za razliku od zvezda koje su stvarali tradicionalni mediji (štampa, radio, televizija), nove zvezde su u direktnijoj komunikaciji i interakciji sa svojim pratiocima, što njihov odnos podiže na drugi, bliskiji nivo, objašnjavaju psiholozi.
Internet je pun mogućnosti za sticanje novih znanja i poznanstava. Ali, važno je da se prvo roditelji edukuju i da zatim nauče decu da na pozitivan način koriste prednosti interneta.
Kada ste poslednji put napravili selfi ili videli vaše dete da to čini?
Verovatno maločas, ako niste među onima koji se selfija, ili sebića užasavaju. Tokom dana ponekad napravimo i desetak selfija, i pre nego što osudimo one koji se redovno fotkaju nije loše da razmislimo šta sve takva fotografija predstavlja.
